Монетарно - кредитна политика као интегрални део економске политике
Увод
Од Велике светске економске кризе тридесетих година XX века постаје јасно да
постоје одређене имперфектности на тржишту због чега се привредни систем не може
препустити искључиво деловању тржишног механизма. Како би се очувала стабилност
економског система и створиле претпоставке за његов даљи развој неопходна је
интервенција државе и њено активније ангажовање у привредном животу.
Какав год да је одговор на то питање чињеница је да су савремене привреде такозване
мешовите привреде и да поред тржишног механизма и конкуренције свој уплив у привредна
кретања има и држава. Тај уплив државе се манифестује кроз економску политику коју она
води и која је међусобно условљена и повезана са конкретним привредним системом.
Економска политика представља облик државне интервенције у економији и
свеукупност државних институција, установљених правила и мера путем којих се остварује
деловање на економски систем.
Економска политика државе је, дакле, скуп активности државе којима она делује на
економску активност привредних субјеката. Разлози за вођење економске политике су исти
као разлози за интервенцију државе у привреди - постојање монопола, екстерних ефеката,
јавних добара, јавне потрошње и слично, као и потреба да се привредна активност на макро
нивоу усмерава како би се на што ефикаснији, а опет и на друштвено праведан начин
постигли циљеви друштва као целине.
Субјекат односно носилац економске политике је држава и њене различите
институције - скупштина, влада, различита министарства, централна банка, органи локалне
самоуправе и управе ужих територијалних јединица итд. Како су субјекти економске
политике припадници различитих политичких странака које су на изборима освојиле право
на формулисање и вођење економске политике, логично је да и економска политика буде
дубоко повезана не само са економијом већ и са самом политиком. Због тога економска
политика зависи не само од економских циљева друштва већ и од страначких програма
партија из којих потичу људи који воде државне институције. Управо повезаност економске
политике са политиком и јесте један од најважнијих разлога за сумње у вези са ангажовањем
3
Монетарно - кредитна политика као интегрални део економске политике
монетарно - кредитном политиком и њеним значајем за економску политику у држави.
У
трећем делу
дат је кратак осврт на монетарно - кредитну политику у Србији и како
функционише та веза између монетарно - кредитне политике и Централне Банке.
5
Монетарно - кредитна политика као интегрални део економске политике
I
Економска политика
1.
Појам и значај економске политике
Када говоримо о економској политици можемо рећи да је она скуп активности
које предузима држава а усмерава их на реализацију најважнијих привредних
циљева. Расположивим мерама и инструментима економске политике, држава чини
напоре да активности привредних учесника усмери у жељеном правцу, на који начин
се реализују краткорочни и дугорочни друштвено-економски циљеви. На основу
најновијих спознаја економске науке, савремена држава чини напоре да бројним и
најразноврснијим мерама креира адекватну економску политику. Као посебна област
науке, економска политика се бави истраживањем инструмената и мера помоћу којих
се остварују дефинисани економски циљеви.
У планирању својих активности економска политика своје полазиште има у
савременој макроекономској анализи и на њу се непосредно ослања. Економска
политика подразумева посредне методе деловања на ток привредних процеса.
Суштина њеног ангажмана није директно померање ресурса на пожељне употребе
него деловање на субјекте који располажу ресурсима и доносе одлуке о правцима
њиховог ангажовања. "Схваћена као скуп поступака и акција који имају карактер
посредног управљања економска политика претпоставља да су испуњени одређени
услови. Они се састоје у респозивности привредних субјеката, који аутономно
одлучују у једном привредном амбијенту, на управљачке импулсе које економска
политика емитује путем својих мера и акција. За то је потребна довољно јака
мотивација субјеката одлучивања да достигну што веће вредности својих функција
циља, као и њихова способност да бирају одлуке и формулишу политику која је
највише на линији такве оптимизације'" Дакле, инструментима и мерама економске
политике држава креира понашање учесника у економском животу, односно она у
условима тржишног начина привређивања не ограничава слободу избора учесника у
економским процесима. Слободу учесника у економском животу битно детерминише
привредни и правни амбијент кога у значајном степену обликују управо инструменти
економске политике.
6
Монетарно - кредитна политика као интегрални део економске политике
употреба подразумева изузетну координисаност акција. Коришћењем различитих
инструмената држава делује посредним путем на промену понашања појединих економских
субјеката. Инструменти економске политике су варијабле које контролише држава и помоћу
којих она делује на економски механизам у циљу остварења кључних економских циљева.
Треба напоменити да дејство инструмената економске политике није једнозначно. Утицајем
у правцу остварења неког прецизно дефинисаног задатка може се истовремено отежати
испуњење другог циља. То у крајњој инстанци упућује на закључак да је процес креирања и
реализације економске политике изузетно сложен поступак који је неминовно праћен
ризиком погрешних процена и повлачења несврсисходних потеза.
Основни проблем у адекватном избом и квантитативном димензионирању појединих
инструмената произилази из многоструке међузависности циљева и инструмената
економске политике. Готово да и нема инструмента економске политике којим се делује
само на један циљ, али су ретки и циљеви који су под дејством само једног инструмента.
Ствар додатно компликује чињеница да су и циљеви и инструменти међусобно веома
зависни. У приниципу, што је већи број инструмената економске политике, пут до
конципирања конзистентне економске политике је лакши. Укратко, мултиинструменталност
је једна од битних карактеристика економске политике.
2
У литератури постоји велики број различитих начина разврставања инструмената
економске политике. По једном броју аутора све инструменте економске политике могуће је
поделити у следећих пет група: 1) инструменте јавних финансија, 2) инструменте новца и
кредита, 3) инструменте девизног курса, 4) инструменте директне контроле и 5)
инструменте промене институционалних аранжмана.
3
Интересантан је приступ групе
британских економиста који све инструменте економске политике деле на: 1) инструменте
фискалне политике, 2) инструменте монетарне политике, 3) инстмменте контроле цена и
доходака, 4) инструменте девизног курса и 5) инструменте политике запошљавања у јавном
сектору.
4
Разумљиво је да постоје и другачији начини разврставања најважнијих
инструмената економске политике, али се на њиховој елаборацији нећемо детаљније
задржавати.
4)
Мере
економске политике су поступци усмерени у правцу промене или укидања
2
Јурковић, П.
Фискална политика у економској теорији и пракси,
Информатор, Загреб, 1997. стр. 21.
3
Bornstein, M.
Comparaiive Economie Svstems
. Irwin, Homewood. 1989. str. 1-3
4
4
Shaw. G. McCrostie, M. Greenaway, D.
Macroeconomics
, Balackwell Business, 1997. str. 324-332.
5
Shaw. G. McCrostie. M. Greenaway D.
op. cit.
str. 332-333.
8
