VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ŠABAC
ZAVRŠNI RAD
TEMA:
MONITORING PESTICIDA U ZEMLJIŠTU
Mentor: Student:
Prof.dr Ljiljana Tanasić Suzana Milinković
br. ind. 37/5
ŠABAC, 2017.
Završni rad: Monitoring ostataka pesticide u zemljištu
Suzana Milinković
4
2.0. ZAКONSКA OSNOVA ZA USPOSTAVLJANJE MONITORINGA
ZEMLJIŠTA
Uspostavljanje Sistematskog monitoringa zemljišta na prostoru Republike
Srbije ima zakonsku osnovu u Zakonu o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik
RS" br. 135/04) i Zakonu o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine
(Službeni glasnik RS" br. 135/2004, 36/2009 član 22, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009
- dr. zakon i 43/2011 - odluka US) i usklađeno je sa ciljevima postavljenim u
nacionalnim strategijama Nacionalni program zaštite životne sredine ("Službeni
glasnik RS" br. 12/10) i Nacionalnoj Strategiji održivog razvoja Republike Srbije
("Službeni glasnik RS" br. 57/08) i Akcionom planu za sprovođenje Strategije
održivog razvoja ("Službeni glasnik RS" br. 22/09 ). Član 69 Zakona o zaštiti
životne sredine definiše da Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinuiranu
kontrolu i praćenje stanja životne sredine (monitoring).
Monitoring je sastavni deo informacionog sistema životne sredine. Republika
Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska
sredstva za obavljanje monitoringa. Član 70 definiše sadržinu i način vršenja
monitoringa. Monitoring se vrši sistematskim praćenjem vrednosti indikatora,
odnosno praćenjem negativnih uticaja na životnu sredinu, stanja životne sredine,
mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja negativnih uticaja i
podizanja nivoa kvaliteta životne sredine. Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje
broja i rasporeda mernih mesta, mrežu mernih mesta, obim i učestalost merenja,
klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagađenja životne
sredine i njihovog praćenja, rokove i način dostavljanja podataka, na osnovu
posebnih zakona. Član 71 definiše da monitoring može da obavlja i ovlašćena
organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije
za merenje datog parametra i SRPS standarda u oblasti uzorkovanja, merenja,
analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom. Zakon o zaštiti životne
sredine članom 22 definiše zaštitu zemljišta i njegovo održivo korišćenje.
Završni rad: Monitoring ostataka pesticide u zemljištu
Suzana Milinković
5
Zaštita zemljišta ostvaruje se merama sistemskog praćenja kvaliteta
zemljišta, praćenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta, kao i
sprovođenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i
degradacije zemljišnog prostora, bilo da se oni dešavaju prirodno ili da su
uzrokovani ljudskim aktivnostima. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine
Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o programu sistemskog praćenja
kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i
metodologije za izradu remedijacionih programa ("Službeni glasnik RS" br. 88/10).
Uredba je usklađena sa preporukama datim u Predlogu Direktive EU (Proposal for a
Soil Framework Directive - COM(2006)232). Usvajanjem ove Uredbe obezbeđena
je osnova za donošenje programa sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta koji će
obuhvatiti uspostavljanje državne i lokalne mreže lokaliteta za praćenje kvaliteta
zemljišta i koji ne obuhvata poljoprivredna zemljišta.
Državna mreža lokaliteta uspostavlja se za praćenje kvaliteta zemljišta na
nivou Republike Srbije na lokalitetima na kojima je došlo ili može doći do
zagađenja zemljišta i koji su od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Lokalna
mreža lokaliteta za praćenje kvaliteta uspostavlja se za praćenje kvaliteta zemljišta
na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Lokalnu mrežu čine
dopunski lokaliteti koji se određuju na osnovu merenja ili postupaka procene, a za
koje nema podataka o nivou zagađujućih materija, u skladu sa svojim potrebama i
mogućnostima. Uredba o sadržini i načinu vođenja informacionog sistema zaštite
životne sredine, metodologiji, strukturi, zajedničkim osnovama, kategorijama i
nivoima sakupljanja podataka, kao i sadržini informacija o kojima se redovno i
obavezno obaveštava javnost ("Službeni glasnik RS" br. 112/09) dala je osnov za
donošenje Pravilnika o Nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine
("Službeni glasnik RS" br. 37/11).
Nacionalna lista indikatora sadrži metodologiju sakupljanja podataka, način i
rokove dostavljanja podataka, informacija, indikatora i izveštaja u Informacioni
sistem. U Nacionalnoj listi indikatora nalazi se set indikatora za zemljište kojim se
sistematizuju informacije o stanju zemljišta, promenama načina korišćenja zemljišta
Završni rad: Monitoring ostataka pesticide u zemljištu
Suzana Milinković
7
2.1. MDK i zahtevi monitoring moraju uvek biti poznati
Zahtevi za pravilno izvođenje monitoringa mora da obuhvate sve uslove koji
proizilaze iz maksimalno dozvoljene koncentracije, MDK. Zato je uvek
preporučljivo uzimati u obzir sledeće činjenice:
zakonski i pravosnažni status zahteva za monitoring,
ograničenja koja se tiču polutanta ili podataka o njima,
mesto uzorkovanja i merenje,
vreme potrebno za uzorkovanja i merenje,
mogućnosti da se odrede detekcijoni limiti raspoložive metode za
monitoring,
generalni pristup monitoringu u odnosu na stvarne potrebe,
tehničke detalje o određenoj metodi za monitoring,
mogućnostima samo-monitoringa od strane «potencijalnog zagađivača»,
uslovima rada pod kojima se obavlja monitoring,
procene ispunjenosti uslova za izvođenje određene procedure,
obezbeđenje kvaliteta i kontrola kvaliteta (QA/QC),
pripreme za određivanje i objavljivanje podataka o nedozvoljenim
emisijama.
