3
1. УВОД
Ваздух представља мешавину различитих врста гасова који могу бити у сталном и
променљивом односу. Константне компоненте ваздуха су: азот (N), кисеоник (О),
водоник (H) и племенити гасови. Варијабилне компоненте су угљен-диоксид (CО
2
) и
водена пара. У подземним слојевима ваздуха честице прашине прашине различитог
порекла, микроба, пепела, различитих гасова из технолошких и других процеса.
Развојем индустрије и урбанизма значајне промене су се одвијале у саставу ваздуха.
Ове промене морају бити у фокусу читавог човечанства у смислу више организованих
акција за очување природних карактеристика ваздуха како би се избегле штетне и опасне
последице. Огромне количине ваздуха се троше у индустријским процесима, у
саобраћају и сагоревању чврстих, течних и гасовитих горива.Коришћењем или паљењем,
кисеоник производи угљен-диоксид који, наравно, није токсичан, али својим присуством
делује на климатске промене.
Колико ваздуха је потребно људима најбоље се каже да особа може живети без хране
око 40 дана, без воде 5 дана и без ваздуха само 5 минута. У року од 24 сата особа треба
око 1kg хране, 2,5kg воде и 12kg ваздуха.Иако се може изабрати квалитет хране и воде, то
није случај са ваздухом и присиљен је да узме ону у којој је тренутно присутан.
Раст производње у свету расте тако брзом брзином да је од средине прошлог века
постало очигледно да природне снаге не могу неутрализовати огромне количине
производног отпада, што је довело до поремећаја у равнотежи природе. Загађивањем
ваздуха, угрожено је здравље људи, животиња и биљног света. Отровни индустријски
отрови се јављају свуда где је штетна пара или прашина токсичних материја. Неке од њих
су: сумпор-диоксид (SО
2
), угљен-моноксид (CО), угљен-диоксид (CО
2
), азотови оксиди
(NО, NО
2
, N
2
О итд.), амонијак (NH
3
) жива (Hg), арсен (As), водоник-сулфид (H
2
S) и
други.
5
4. МОНИТОРИНГ ВАЗДУХА
Мониторинг представља систем сукцесивних осматрања елемената животне
средине у простору и времену. Циљ је прикупљање података квантитативне и
квалитативне природе о присуству и дистрибуцији загађивача, праћење имисија и
емисија, извора загађења и њиховог распореда, транспорта полутаната и одређивање
њихових концентрација на одређеним мерним тачкама.
Квалитет ваздуха прати се на локалном, глобалном и националном нивоу.
Локално праћење квалитета ваздуха подразумева праћење на урбаним подручјима
(градовима) и њиховој ужој и широј околини. На националном нивоу мониторинг
квалитета ваздуха обављају државе, а мониторинг на глобалном нивоу поједине
међународне организације. Неки од најважнијих индикатора квалитета ваздуха су:
температура ваздуха, смер и јачина ваздушних струја, ниво озона, концентрација
азотних оксида, структура и величина честица у ваздуху, концентрација бензена,
концентрација осталих хемијских материја у ваздуху. Мерења и праћења ових
параметара обављају се у метеоролошким станицама и заводима за јавно здравље.
