тачке  гледишта,  тржиште се најпре може глобално  означити   као   амбијент   (средина)   у
којем   се   одвија   привредна   активност  микроекономских   субјеката.   Њу   конституишу
видљиви и невидљиви фактори  који настају због процеса размене производа или услуга,
посредством  новца између субјеката на страни тражње (купаца) и субјеката на  страни
понуде   (продаваца).  Статус купца стиче   се поседовањем   новчаних  средстава  која
омогућавају чин куповине. Статус продавца стиче се поседовањем производа или услуга
што је основа за тржишну понуду где власник очекује новчану сатисфакцију кроз продају.
Основне компоненте функционисања тржишта су његова организација, купци и продавци,
простор, време, понуда и тражња, цене и слично. У реалном животу не постоји једно већ
читав низ различитих тржишта која су међусобно повезана кружењем робе и новца.

Постоји подела тржишта по неколико основа. Да би се разликовала, деле се на бази

неких карактеристика као што су простор, роба, структура  односа и сл.  Према степену
обухватности или   степену   агрегирања   производа,  разликујемо   тржиште   појединих
производа, групе производа, појединих грана или области привреде, целе привреде једне
земље   и   светске  привреде.  По  критеријуму  понуде  и   тражње  тржиште  делимо  на
перфектрно  и  инперфектно.   Перфектно тржиште функционише   у условима слободних
односа  између   понуде   и  тражње,   али   оно   у   пракси  не   постоји. Инперфектно   тржиште
разликује   тржиште   купаца   и   тржиште   продаваца.  Тржиште  се  може  посматрати  са
становишта понуде и трежње. Са  аспекта  понуде,  дугорочно  посматрано  значајну  улогу
имају  произвођачи   одређених   производа.  Основну  карактеристику  представља  број
учесника  на тржишту, а  тржишна  структура  представља  размеру  учешћа  активних  и
потенцијалних учесника. Економска теорија разликује три основне структуре тржишта:

• Конкурентско тржиште са великим бројем купаца,
• Олигополско тржиште са малим бројем учесника,
• Монополско тржиште с једним учесником са стране понудеи ли тражње.

Н. Нићин, М. Паспаљ, ,,

Економија

”, Београдска

пословна

школа,

Београд,

2009.

Ј. Једнак, ,,

Економија

”, Београдска пословна школа, Београд, 2006, стр. 156.

III МОНОПОЛСКО ТРЖИШТЕ

Реч монопол је настала од грчке речи monos што значи један и polist – продавац.

Монополско   тржиште   означава   ону   врсту   тржишта   у   којој  укупну   понуду   неке
индустријске   гране   представља   само   један   учесник.  У   пракси   се   ређе   сусреће   баш
апсолутни   монопол,   већ   једно   предузеће  остварује   70-80%   укупне   понуде   неке   гране.
Овакав   вид   тржишта   даје  продавцу   могућност   повлачења   привилегованих   пословних
потеза што за последицу има увећан профит. Монополиста   као једини произвођач неког
производа  има  јединствену  позицију.  Ако  одлучи  повећати  цену  производа,  не  треба
бринути о конкурентима како би наплаћивали нижу цену и могли освојити део тржишта.
Међутим,   то   не   значи   да   монополиста   може   наплаћивати   цену   како  хоће.   Да   би
максимирао   профит,   монополиста   мора   прво   одредити   трошкове   и  карактеристике
тржишне   тражње,   тако   да   на   основу   тога   одређује   колико   ће  произвести   и
продати. Непотпуна   конкуренција   не значи   да   предузеће има  апсолутну   контролу   над
ценом свог производа. Монополиста располаже целокупном робом тако да је у позицији
да   по   своме   нахођењу   одлучи  које   количине   ће понудити   на   тржишту   и по
којим ценама. Његове одлуке о цени ће се одразити на тржишту преко тражње на продату
количину, а одлука о понуђеној количини робе на тржишту ће формирати цену на основу
тражње.

На пример, Coca cola у условима непотпуне конкуренције може да

продаје

лименку за 0.4-0.5€, али ако би покушала да повећа цену на 10€, пропала би. Ово показује
да постоји одређени степен слободе одлучивања при одређивању цене.
Постојаност тражње појачава позицију монополисте у погледу

захватања величине

профита. Такође је у могућности да не држи цене на истом нивоу према свим купцима већ
да их категоризује због чега извлачи већу корист. Овако настају многоструке или
дискриминиане цене које се у једном случају прилагођавају куповној моћи клијента а у
другом случају долази до манипулисања квалитетом роба и услуга.

Монополска позиција није апсолутна јер може бити изложена

појављивању неког

конкурента  на тржиште или држава може деловати својим  ограничењима. Билатерални
монопол је када се један продавац (понуда) супротставља једном једином купцу (тражња)
на тржишту. Оваква ситуација доводи до тога да опозитне стране покушавају наметнути
једна  другој   цену   и   количину   производа   што   их   доводи   до   ситуације   да   се   морају
међусобно споразумети или неће остварити размену.  Монополско тржиште представља
супротност   потпуној   конкуренцији.  Монополска   позиција   може   настати   из   следећих
разлога:

1. Ако само један произвођач располаже укупном понудом неког производа значајног

за производњу одређеног производа,

2. Ако једно предузеће може да задовољи целокупну потражњу на тржишту неким

производом уз ниже трошкове у односу на нека друга два или више предузећа која
би удружила у производњи истог производа,

Д. Крагуљ, ,,

Економија

”, ФОН, Беград, 2003, стр. 225.