Uvod
Tržišna struktura se odnosi na fizičke karakteristike tržišta unutar kojih
preduzeća deluju. Postoje sledeći tipovi tržišne struktrure:
Savršena konkurencija
Nesavršena konkurencija
Monopol
Monopolistička konkurencija
Oligopol.
Obeležja po kojima se razlikuju navedene tržišne strukture su: broj
preduzeća, teškoća ulaska na tržište, proizvod i informisanost.
Istorijski posmatrano, monopoli nastaju i razvijaju se krajem IX i početkom
XX veka. Koncentracija i centralizacija kapitala i proizvodnje na određenom
stepenu svog razvitka dovodi do stvaranja monopola. U rukama monopola nalazi
se najveći deo ukupne društvene proizvodnje u pojedinim privrednim granama. Na
taj način konkurencija se pretvara u monopol, a rezultat je džinovsko
podruštvljavanje proizvodnje.
Monopol predstavlja tržišno stanje pri kojem na strani ponude postoji samo
jedan prodavac, a na strani potražnje mnoštvo kupaca. U teoriji je moguća i
obrnuta kombinacija gde se na tržištu javlja samo jedan kupac i mnoštvo ponuđača,
tada govorimo o monopsonu.
U monopolističkoj konkurenciji svako preduzeće menjanjem svojih cena
zavisnih od njihove konkurencije može da utiče na svoj udeo na tržištu. U ovakvim
slučajevima su bitni: kvalitet, marketing i brend.
Svi monopoli, oligopoli i druga nesavršena tržišta imaju isti cilj-da
dominiraju tržištem i da diktiraju uslove poslovanja.
1.Pojam i karakteristike monopola
Monopol
(grč.monos, jedan + polein, prodavati) u ekonomiji se definiše kao
tajna tržna situacija gde postoji samo jedan prodavac određene vrste proizvoda i
usluga.
Monopol može u praksi da potiče od:
Države, kada ona samo jednom preduzeću daje dozvolu da radi u
određenoj oblasti,
Patenta, kada neko preduzeće razvije novu tehnologiju ili novi
proizvod, pa ga patentira,
Prirode delatnosti, kao što su: komunalne delatnosti, snabdevanje
strujom, vodom, gasom, i sl.
Preduzeće se smatra monopolom ako je:
Jedini prodavac nekog proizvoda ili
Ako proizvod nema bliskih supstituta.
U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji, jer je
relativno lako razumeti tržište na kome ona vlada. Međutim savremena tržišna
privreda poznaje i druge oblike konkurencije, gde se prvenstveno misli na
monopolsku. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani
ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist, a na strani tražnje samo jedan
kupac – monopsonist. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti
cenu robe koja se prodaje, bez obzira na količinu koju nudi. Isto tako na strani
potražnje monopsonist određuje po kojoj će ceni robu kupovati.
Monopol se može definisati: nedostatkom konkurencije, nema supstituta
kojima se može trgovati(roba ili usluga), postoji ulazna barijera na
