Monopol kao tržišna struktura

UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKULTET NIŠ

SEMINARSKI RAD

Tema: Monopol kao tržišna struktura

Mentor:

Kandidat:

Prof. Marija Džunić

U Nišu, 2014.

SADRŽAJ:

UVOD………………………………………………………………………..3

1. Pojam i karakteristike monopola………………………………………….4

1.2. Zašto nastaju monopoli?...........................................................................6

1.3. Monopolske cene………………………………………………….……..7

1.4. Merenje monopolske moći i cenovna diskriminacija……………………7

2. Ravnoteža u uslovima monopola…………………………………..………8

3. Transnacionalne korporacije kao savremeni oblik monopola……….……10

4. Strategije intervencije države protiv monopola……………………...……11

ZAKLJUČAK…………………………………………………..……………13

LITERATURA…………………………………………………………….....14

1. Pojam i karakteristike monopola

Monopol

(grč.monos, jedan + polein, prodavati) u ekonomiji se definiše kao

tajna tržna situacija gde postoji samo jedan prodavac određene vrste proizvoda i
usluga.

Monopol može u praksi da potiče od:



Države, kada ona samo jednom preduzeću daje dozvolu da radi u
određenoj oblasti,



Patenta, kada neko preduzeće razvije novu tehnologiju ili novi
proizvod, pa ga patentira,



Prirode delatnosti, kao što su: komunalne delatnosti, snabdevanje
strujom, vodom, gasom, i sl.

Preduzeće se smatra monopolom ako je:



Jedini prodavac nekog proizvoda ili



Ako proizvod nema bliskih supstituta.

U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji, jer je

relativno lako razumeti tržište na kome ona vlada. Međutim savremena tržišna
privreda poznaje i druge oblike konkurencije, gde se prvenstveno misli na
monopolsku. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani
ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist, a na strani tražnje samo jedan
kupac – monopsonist. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti
cenu robe koja se prodaje, bez obzira na količinu koju nudi. Isto tako na strani
potražnje monopsonist određuje po kojoj će ceni robu kupovati.

Monopol se može definisati: nedostatkom konkurencije, nema supstituta

kojima se može trgovati(roba ili usluga), postoji ulazna barijera na tržište: prirodni
monopol, patenti i zaštite, državni monopoli. Zbog svega navedenog, najviše