MONOPOL
-Seminarski rad iz ekonomije-
Studenti: Predmetni profesor:
1Е1/0005/16 Aleksandra Radović Bojan Dimitrijević
1Е1/0023/16 Milica Kračunović
2
Sadržaj:
Uvod………………………………………………………………………………..............…..3
1.Pojam monopla ........................................................................................................................4
2.Nastanak monopola..................................................................................................................5
3. Osnovne karakteristike monopola...........................................................................................6
3.1. Tržišna moć..........................................................................................................................6
3.2. Ispoljavanje tržišne moći......................................................................................................6
3.3. Centralizacija kapitala..........................................................................................................7
4. Podela monopola.....................................................................................................................8
4.1. Čisti monopol.......................................................................................................................9
4.2. Prirodni monopol.................................................................................................................9
5. Izvori monopolske moći .......................................................................................................10
6. Monopolsko ponašanje- diskriminacija cena........................................................................12
Zaključak...................................................................................................................................13
Literatura...................................................................................................................................14
4
1. POJAM MONOPOLA
Monopol je stanje na tržištu kada postoji samo jedan prodavac i mnogo kupaca. Monopol
je osnovni oblik nesavršene konkurencije. To je slučaj kada postoji jedan jedini prodavac s
potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Naziv potiče od grčke riječi "mono" jedan
i "polist" - prodavac. Potpuni monopoli su retke pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge,
gasovod, voda, struja itd. Ovi monopolisti moraju računati na konkurenciju i iz drugih privrednih
sektora, npr. kablovski telefoni, struja i gas mogu zameniti druga goriva itd. Na dugi rok nijedan
monopolista nije siguran od napada konkurenata.Pošto je monopolist jedini
proizvođač proizvoda, njegova kriva tražnje je kriva tržišne tražnje. Dakle, tržišno stanje u
kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučuje, utiče
na formiranje cena, a na strani tražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog
dobavljača i uticaja na cenu, naziva se monopolom. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo.
Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu
količinuproizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. U
današnjim uslovima privrećivanja preovlaćuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o
cenama, segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. U tom
kontekstu, teško je danas govoriti o uslovima privređivanja slobodne konkurencije, koja je u
suštini zamenjena monopolističkom konkurencijom. Tako se cene uvek prilagođavaju
kalkulacijama monopolista. Drugim rečima, one su uvek više od cena koje bi se formirale u
uslovima slobodne konkurencije. Iznos za koji su više je izvor monopolskog ekstraprofita. S
druge strane, monopolska cena je uvek niža od cene u nabavci na slobodnom tržištu, što je opet
izvor ekstra profita, ali na strani kupovine.
Posedica monopolističkih uslova privređivanja su pozitivne i negativne, to prelivanje
novostvorene vrednosti u korist monopola, kapaciteti I radna snaga se nedovoljno koriste,
tehnički progres nalazi bržu primenu, više se izdvaja za naučno-istraživački rad, koji svojom
5
primenom doprinosi povećanju produktivnosti rada itd. Ali isto tako, monopolski uslovi
privređivanja imaju i svoje nedostatke. ''Zahvaljujući tržišnoj moći, koja se ogleda u sposobnosti
da utiče na cenu proizvoda manju od konkurentne po ceni koja je viša od konkurentne. Takav
ishod predstavlja trošak za društvo, jer manje potrošača kupuje proizvod i plaća ga po višoj ceni.
Zbog toga vlade donose antimonopolske zakone koji ograničavaju i sprečavaju monopolizaciju
tržišta''.
2. NASTANAK MONOPOLA
Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol:
1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino
korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može
sebi obezbediti monopolsku poziciju.
2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost
ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani
po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine
(često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge).
3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući
pronalazak na koji se odnosi, koje daje država na određeni vremenski period da bi
podstakla inventivnost. Sve dok patentno pravo postoji, firma ima zaštićenu poziciju i
predstavlja monopol.
4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji
kad ga koristi veći broj korisnika.
5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga, osim firmi
koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti pregovaraju sa
nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u
određenoj oblasti. U takvim slučajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u
stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugačijoj formi.
