1
Univerzitet u Kragujevcu
Ekonomski fakultet
Seminarski rad
Tema: Monopol – Pojam, osnovne
karakteristike i uspostavljanje ravnoteže
Student:
2008/171
Kragujevac, 2010
2
Sadržaj:
Pojam monopola............................................................................................................................3
Osnovne karakteristike monopola.................................................................................................4
Prirodni monopol...........................................................................................................................6
Realni primer monopola i kršenja antimonopolskog zakona.........................................................7
Monopolsko ponašanje – diskriminacija cena...............................................................................8
Izvori monopolske moći ..............................................................................................................11
Regulacija cena ...........................................................................................................................12
Zaključak .....................................................................................................................................14
Literatura ....................................................................................................................................15
4
Osnovne karakteristike monopola
Tržišna moć
Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više,
proizvođači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu
kontrolu nad cenom svog proizvoda.
‘’Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili
0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo. Dakle, reč je o
nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena. ‘’
1
Ispoljavanje tržišne moći
U pogledu tržišne organizacije, privredni sektor čini spektar od potpune koncentracije do gotovog
monopola. U smislu smanjenja trzišne moći preduzeća, potrebno je kvalitativno merilo stepena tržišne
moći. Tržišna moć je stepen kontrole što ga jedno preduzeće ili mali broj preduzeća imaju nad cenama i
odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru. Najuobičajnija mera tržišne moći je sektorski
koeficijent koncentracije.
Slika 1.1.
Koeficijent koncentracije
u četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne proizvodnje
nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent koncentracije u deset preduzeća
je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset najvećih preduzeća u sektoru.
1
www.bbs.edu.rs
5
Centralizacija kapitala
Centralizacija kapitala
se javlja uporedo sa koncentracijom gde dolazi do spajanja različitih grana u
različitim vezama input-output. Razlozi za centralizaciju su višestruki :
a) različite profitne stope u raznim granama i u raznim fazama privrednih ciklusa. U fazi
prosperiteta prerađivačke grane brže reaguju na tražnju, nego ekstraktivne, tako da se
profitne stope približavaju, tj. sprečava se njihov pad;
b) centralizacijom se isključuje posrednička funkcija trgovine i profit zadržava u granama
proizvodnje;
c) centralizacija omogućava bržu primenu tehničkog progresa, a time i ostvarivanje ekstra
profita;
d) heterogeno preduzeće sporije reaguje na promenu cena, posebno sirovina, čime se
poboljšava njihov konkurentski položaj.
Ipak, centralizacija i koncentracija kapitala relativno teško stvaraju uslove za klasični oblik monopola.
Daleko češći oblik monopola javlja se u proizvodno-tržišnoj morfologiji - oligopol kada se javlja nekoliko
učesnika na strani ponude i ako su dva preduzeća, reč je o dupolu, a ako je reč o tražnji, radi se o
oligopsonima, odnosno duopsomima.
Monopol kao industrija
Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Takvu firmu nazivamo
monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. S obzirom na činjenicu da
monopol nema direktne konkurencije, ne može očekivati da se ponaša kao konkurentna firma.
Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje troškove i poboljšaju
kvalitet proizvoda.
Pojavljivanje monopola poništava razliku izmedju krive industrijske tražnje i krive tražnje jedne
firme. Monopolistička firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti,
a to je kriva tržišne (industrijske) potražnje. U situacijama kada imamo monopol, kriva tražnje koja se
odnosi na firmu je identična krivi tržišne tražnje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib.
a) tražnja preduzeća u potpunoj konkurenciji ; b) tražnja preduzeća u nepotpunoj konkurenciji
