1
ДИПЛОМСКИ РАД
Монополи и олигополи
1. Увод
Суштина тржишне моћи је могућност да се мењају цене производа. Да
би навели потрошаче да купују више, произвођачи морају да снижавају цене.
Непотпуна конкуренција не значи да предузеће има апсолутну контролу над
ценом свог производа. На пример, Coca-cola у условима непотпуне
конкуренције може своје лименке да продаје за 0,40 или 0,50 €. Када би
предузеће покушало да продаје своје лименке за 10 €, оно би пропало.
Дакле, реч је о неком степену слободе одлучивања при одређивању цена.
Испољавање тржишне моћи. У погледу тржишне организације,
привредни сектор чини спектар од потпуне концентрације до готовог
монопола. У смислу смањења тржишне моћи предузећа, потребно је
квалитативно мерило степена тржишне моћи.
“Тржишна моћ је степен контроле што га једно предузеће или мали
број предузећа имају над ценама и одлукама о производњи у неком
привредном сектору. Најуобичајенија мера тржишне моћи је секторски
коефицијент концентрације.”
1
1
Babić, S., Milićević, D., Ekonomija, Pravni fakultet, Banja Luka 2003.
1
ДИПЛОМСКИ РАД
Монополи и олигополи
Слика 1.1. Коефицијент концентрације у четири предузећа се дефинише као
проценат укупне производње неког сектора који долази из његова четири
највећа предузећа.
Коефицијент концентрације у десет предузећа је једнак проценту
производње што испоручује десет највећих предузећа у сектору.
Монопол
. Тржишно стање у којем се на страни понуде налази само
један продавац који је у могућности да одлучује, утиче на формирање цена, а
на страни тражње налази се мноштво купаца без могућности избора другог
добављача и утицаја на цену, назива се монополом. За монополисту не важи
маргинално правило.
1
ДИПЛОМСКИ РАД
Монополи и олигополи
Олигопол
значи "неколицина продаваца". Постоје два типа
олигополиста.
Прво, олигополист може бити један од малог броја продаваца који
производе неки истоветан производ. То је на пример случај у производњи
алуминијума и нафте где је производ прилично хомоген, а истовремено су
велика улагања капитала за улазак у тај сектор.
Други тип олигопола чини привредни сектор у коме је само неколико
продаваца диференцираних производа. То је на пример у аутомобилској
индустрији где се аутомобили продају по бројним обележјима као што су:
величина, снага, потрошња горива, сигурност и сл.
У условима непотпуне конкуренције постоји и категорија
диференцираних продаваца. То је случај када велики број продаваца
производи диференциране производе. За овај облик монополистичке
конкуренције добар пример представља продаја бензина. Ако су у питању
две или више фирми које продају бензин и нека смањи незнатно цену,
потрошачи се пребацују на другу фирму. Реч је о конкуренцији међу
многима. “Разлика између овог сектора и сектора потпуне конкуренције је у
томе што је у овом случају реч о диференцираној роби. Ова диференцијација
обично произилази из локације. Људи штеде време и иду до најближег
продајног места“.
2
2
Babić, S., Milićević, D., Ekonomija, Pravni fakultet, Banja Luka 2003.
1
ДИПЛОМСКИ РАД
Монополи и олигополи
2. Узроци настанка монопола
Постоје два основна узрока настанка монопола:
1) спречавање потенцијалних ривала да уђу на тржиште,
- правна ограничења (ПТТ служба има монополистичку позицију зато што је
држава донела одлуке којим је обезбедила овој служби мнопол. Понекад се
оснивају локални монополи различитих врста било тиме што држава даје
повластице и погодности некој фирми, било што спречава друге фирме да
уђу у неку грану
- патенти -да би подстакла инвестивност, држава даје ексклузивна
производна права за неки период времена ономе ко је осмислио неки
производ. Све док патентно право постоји фирма има заштићену позицију и
представља монопол
- контрола над оскудним ресурсима или инпутима - уколико неко добро може
бити произведено једино коришћењем ретких инпута, компанија која оствари
контролу над изворима тих инпута може себи обезбедити монополску
позицију
2) трошковна предност над потенцијалним ривалима
- техничка супериорност
- економија обима - природни монопол
1
ДИПЛОМСКИ РАД
Монополи и олигополи
Анализа одлука о максимизацији профита монополисте монополисте
мора: прво, утврдити производњу на чијем нивоу је маргинални приход
једнак маргиналном трошку, друго, утврдити висину криве тражње на том
нивоу аутпута, да бисмо добили цену, и треће, упоредити висину криве
тражње са кривом просечних трошкова на нивоу аутпута да бисмо утврдили
нето резултат ове производње.
2.3. Монопол и монополистичка конкуренција
Када би се повећала цена бензина за 20 посто на једној пумпи,
доживела би велики пад продаје бензина. Њени купци куповали би бензин на
другим пумпама. Насупрот томе, када би водовод у вашем граду повећао
цену воде за 20 посто, доживео би само мали пад продаје воде. Људу би
можда ређе заливали травњаке и куповали уређаје који штеде воду, али би им
било тешко да у значајној мери смање потрошњу воде и мало је вероватно да
би нашли другог снабдевача. Разлика између тржишта бензина и тржишта
воде је очигледна: много је предузећа који продају бензин на пумпама, а само
једно предузеће снабдева људе водом. Како се и могло очекивати, та разлика
између тржишних структура обликује одредјивање цена и одлуке о
производњи у прдузећима која послују на тим тржиштима.
Тржиште је конкурентно уколико је сваки купац или продавац мали у
поређењу са величином тржишта, па је, стога, само у незнатној мери у стању
да утиче на тржишне цене. Насупрот томе, ако предузеће може да утиче на
тржишну цену добра које продаје, каже се да има тржишну моћ.
