ВИСОКА ШКОЛА
„АКАДЕМИЈА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ“
ЧАЧАК
Семинарски рад
МОНОПОЛИСТИЧКА КОНКУРЕНЦИЈА
Ментор:
Студент:
Чачак, 2015. Година
Семинарски рад: Монополистичка конкуренција
Страна
2
од
19
1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРЖИШТА НЕСАВРШЕНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ
Теорија ограничене конкуренције је, захваљујући доприносима Срафе, Ј.
Робинсон и Чемберлина, двадесетих и тридесетих година прошлог века покушала да
отклони до тада у теорији стриктну дихотомију између чистог монопола и потпуне
конкуренције. Читава теорија монополистичке конкуренције проистекла је из
специфичног бунта против "лабораторијских услова" старе школе потпуне
конкуренције и из напора да се економска наука приближи стварним збивањима. У
средишту пажње су хетерогена добра, олигополи, ограничено дејство ценовне
конкуренције и све израженије појаве неценовне конкуренције. Између два гранична
случаја (потпуна конкуренција и монопол) јавља се трећа категорија-ограничена
конкуренција. Удаљавање од услова потпуне конкуренције види се у утицају тржишних
несавршености или монополских елемената. Проширењем анализе конкуренцијц
долази се до става
да
потпуна конкуренција никада не може бити остварена
.
Ово је
била и основа за вођење економске политике све до почетка шесдесетих година
прошлог века. Циљ политике конкуренције би био да минимизира несавршености
тржишта, што је мање тих несавршености (у смислу удаљавања од услова модела), то
се систем све више приближава идеалу економског благостања.
1
Данас, теорију монополистичке конкуренције треба посматрати као учење о
савременим тршиштима и тржишним актерима. Са обзиром да су њени творци
истраживали равнотежне услове појединачног предузећа, везујући профите за обим
производње, диференцијацију производа и продајне трошкове, само учење се третира
као теорија предузећа.
Монополистичка конкуренција је тржишна структура у којој многа
предузећа продају производе који су слични, али не идентични.
2
За тржиште кажемо да има обележја монополистиче конкуренције
уколико
задовољава следећа четири услова, и то:
1) велики број учесника, при чему и продавци и купци имају мало учешће
(ниједна фирма не премашује 10% учешћа), тако да немају утицај на
формирање цена;
1
Стојановић, Б. (2012): Микроекономија, Економски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, стр. 226.
2
Ибидем, стр. 227.
Семинарски рад: Монополистичка конкуренција
Страна
3
од
19
2) слобода уласка на тржиште и изласка са тржишта значи да нове фирме које
желе да уђу на неко тржиште немају препреке наметнуте од стране већ
присутних фирми, исто као што и већ присутне фирме могу слободно да
напусте неко тржиште;
3) савршена расположивост информација о расположивим производима и
њиховим ценама;
4) хетерогеност производа који се нуде, што значи да се сваки продавац
донекле разликује од свог конкурента.
3
Прва напред приказана три услова монополистичке конкуренције су иста као и
код потпуне конкуренције, док је четврти услов карактеристичан искључиво за
монополистичку конкуренцију.
Постоје многобројни примери тржишта монополистичке конкуренције. На овим
тржиштима се продају дезодоранси, пасте за зубе и бријање, средства против прехладе,
сапуни, бицикли, безалкохолна пића и сл.
За ова тржишта је карактеристично да њихови произвођачи због извесне
диференцираности производа могу у већој или мањој мери да утичу на тржишну цену
производа којег производе. Величина њихове слободе при одреđивању цене свог
производа првенствено зависи од карактеристика производа и интензитета
конкуренције у грани којој предузеће припада. Ограничена конкуренција не нарушава
пословну етику предузећа и не умањује економску ефикасност система тржишне
економије. Ово тржиште не смањује интензитет ривалства у грани у великој мери,
ривалство измеđу произвоđача је присутно и обухвата врло широку скалу различитих
мера које произвоđачи примењују, од економске пропаганда и других облика
промоције до увоđења нових и развоја постојећих производа. Смисао свих ових потеза
је у освајању новог или ширењу постојећег тржишта, односно у померању криве
потражње за производом предузећа, које те потезе предузима, удесно.
3
Стојановић, И. (2005): Економија, Мегатренд универзитет примењених наука, Београд, стр. 108.
