1
ВИСОКА СТРУКОВНА ШКОЛА ЗА ПРЕДУЗЕТНИШТВО
МОНОПОЛСКА МОЋ
Семинарски рад из предмета
МИКРОЕКОНОМИЈА
МЕНТОР СТУДЕНТ
доц. др Ранко Мијић
Милан Михић
Број индекса 25/16-МБ
Београд, мај, 2017.
2
САДРЖАЈ
Увод.................................................................................................................................................3
1. Монопол......................................................................................................................................4
1.1. Узроци настанка монопола........................................................................................4
1.2 Подела монопола.........................................................................................................5
2. Монополска моћ.........................................................................................................................6
2.1 Мерење монополске моћи...........................................................................................6
2.2. Извор монополске моћи.............................................................................................8
2.2.1.Еластичност тржишне потражње................................................................8
2.2.2. Број предузећа на тржишту........................................................................9
2.2.3. Интеракција међу предузећима..................................................................9
2.3. Друштвени трошак монополске моћи....................................................................10
2.4. X неефикасност проузрокована монополом..........................................................10
2.5. Бенефиције благостања друштва у монополском тржишту.................................11
3. Монополска моћ и дискриминација цена.............................................................................11
4. Максимизација профита монополске моћи...........................................................................12
5. Политика државе према монополу и монополској моћи.....................................................13
Закључак.......................................................................................................................................14
Литература....................................................................................................................................15
4
1. Монопол
Реч
монопол
потиче од грчких речи
monos
– један и
polein
– продавати. Монопол
представља једну од четири основне тржишне структуре (савршена конкуренција,
монополска конкуренција, олигопол и монопол) и дефинише се као трајна тржишна
ситуација у којој постоји само један привредни субјекат који пружа одређену врсту
производа и услуга. Особина монопола је недостатак конкуренције за робе или услуге које
су у понуди. Када на тржишту нема конкуренције, купци као крајњи корисници највише
трпе. Разлог томе је то што предузеђа која држе монопол, због своје сигурне позиције, не
морају да се боре за тржиште и временом постају мање ефикасна и иновативна. Купци не
могу да користе неки други производ или услугу који би били јефтинији или чак бољи јер
их нема на тржишту односно нема супститута. Економске анализе показују да монополска
предузећа својом тежњом да максимизирају профите узрокују смањење количине
произведене робе од објективно могуће. Самим тим долази до недовољне искоришћености
капацитета тако да су трошкови производње виши од објективних што даље узрокује
пораст цена, нижу запосленост и нижи животни стандард.
1.1 Узроци настанка монопола
Основни узроци настанка монопола су улазне препреке (баријере) на тржишту. Деле се у
четири групе:
Кључни ресурси
- Уколико компанија или предузеће поседује кључни ресурс за
производњу одређеног производа, оно може да има монопол на тржишту уколико
нема алтернативе овом ресурсу. Ипак, овај пример узрока настанка монопола, а
самим тим и монополске моћи, није релевантан у пракси. Разлог томе је данашња
трговина ресурсима широм света што потрошачима олакшава да пронађу
алтернативу чак и наизглед јединственим производима.
Владини прописи
- У многим случајевима, монополи се стварају због државних
прописа. Ово се догађа када Влада да право предузећу или компанији да буде
јидини произвођач и продавац одређених роба и услуга. Ипак, монополи који су
5
утврђени на основу Државних прописа су виђени као најбољи јавни интерес.
Примера ради, када фармацеутска компанија креира нову врсту лека, она може да
добије право да буде једини произвођач и продавац овог лека у одређеном
временском периоду. С тога, она може да добије одређен подстицај у виду
државних субвенција ради истраживања и развоја ове гране индустрије што чини
бенефит за друштво.
Природни монополи
- Постоји ситуација у којој је ефикасније да тржиште буде
снабдевано од стране једног добављача уместо од два или више других добављача.
Природни монопол се јавља у индустријама које имају потребу за великом и
скупом инфраструктуром. У оваквим индустријама често се виђа економија
размера за релевантан опсег аутпута, односно повећање аутпута смањује просечан
трошак производње. Другим речима, уколико би на тржишту постојало више од
једног произвођача, аутпут за сваког од њих би био мањи што резултира већим
просечним трошковима производње. Пример природног монопола је железнички
саобраћај који захтева велику и скупу инфраструктуру.
Намерна деловања компанија
- Да би спречиле улазак конкурената на тржиште,
неке компаније намерно стварају и подижу баријере. Међутим, да би ово било
могуће, компанија већ мора да има одређену тржишну моћ. Како компанија расте,
она контролише већи део тржишта и самим тим постаје моћнија. Што је већа и
моћнија компанија, то је за индустрију и већи ризик од ограничене конкуренције.
1.2. Подела монопола
Постоји више врста монопола који се разликују на ржишту. Прву врсу представља
природни монопол
који настаје из лимитираности чинилаца производње и извора понуде
односно када једно предузеће поседује монопол над природним ресурсима. Разлог
настанка природног монопола је економија размера над производњом. Повећањем обима
производње великих предузећа, просечни трошкови се смањују што доводи до тога да
оваква предузећа која имају велики обим производње могу покрити трошкове производње
