P r a v n i f a k u l t e t
Beograd
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Opsta sociologija i sociologija prava
Tema:
M o r a l
Student: Profesor :
Sadržaj:
1. Uvod....................................................................................................................3
2. Pojam morala......................................................................................................3
3. Pojam moralne i običajne norme........................................................................4
4. Pojam moralne dužnosti, savesti i vrline............................................................5
5. Sankcije morala...................................................................................................5
6. Sociološke tvorevine...........................................................................................6
6.1. Moral i vera......................................................................................................6
6.2. Moral i ideologija.............................................................................................7
6.3. Moral i norme pristojnosti i učtivosti...............................................................7
6.4. Moral i običaj...................................................................................................7
6.5. Radni moral…………………………………………………………………8
7. Osnovni tipovi morala.........................................................................................8
7.1. Tradicionalni moral..........................................................................................8
7.2. Utilitarni moral.................................................................................................8
7.3. Moral vrlina.....................................................................................................9
7.4. Imperativni ili normativni moral......................................................................9
7.5. Stvaralački i delotvorni moral..........................................................................9
8. Zaključak...........................................................................................................10
9. Literatura...........................................................................................................10
2
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao
pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud odnosi se na neki postupak, držanje, rasuđivanje,
ponašanje ili karakter nekog čoveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo covek.
Za objasnjenje morala, moralnih normi i moralne svesti, savesti karakteristicna su dva
pravca, koja su dugo cinila osnovne teorijske pretpostavke etike kao nauke o moralu. Jedan
pravac je religiozni. Po njemu moralna praksa is vest proizilaze iz postojanje boga i crkvenih
dogma. Tako se u hriscanskoj religiji isticu 10 bozjih zapovesti kao osnovni i vecni moralni
principi. Uopste, sve idealisticko-metafizicke eticke teorije, traze van prostora i van vremena
okvir moralnih normi ponasanja i odnasanja. Po tim teorijama predstave o dobru i zlu, o tome
sta je moralno a sta nije, o moralnom sudu i sankcijama, vecite su ljudske vrednosti,
opstevazece za sva vremena i koje su ili urodjene ljudske osobine ili proizvod neke apsolutne
ideje, a ne rezultat postojanja i promena svekupnosti ljudskog zivota i njegove istorije.
Po Sigmundu Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena
ponašanja zabranjuju, ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo
unutrašnje strukture ličnosti. Frojd tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske
prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene censure, i svesti
pojedinaca gotovo nedostižna.
Možemo da tvrdimo, uvažavajuci znacajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklo
morala ljudsko, da se može naci u ljudskom društvu, u samom coveku. Jer, živeci u društvu,
živeci sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog
zajednickog življenja. Covek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralacko i odgovorno bice,
stvara moral kao tvorevinu koja služi ocuvanju njegovog ljudskog identiteta.
Pod pojmom "moral" najcešce se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog
ponašanja. Odnosno, moral je skup obicaja, navika, normi ili pravila ponašanja kojima se ljudi
rukovode u svojim postupcima.
Posmatrajući razvoj morala u istorijskom razvoju društva vidimo da u robovlasničkom
društvu bilo moralno da je robovlasnik mogao da čini sa robom sta je hteo, kao sa svojim
privatnim vlasništvom.
Moral se kao istorijska kategorija neprekidno menjao sa razvojem i menjanjem društva.
4
