UVOD
1.Moral
Moral je skup nepisanih pravila I običaja koji utvrdjuju među ljudske običaje
odnose I utvrđuju sta je dobro,a sta nije.Moral je nesto objektivno kao oblik
društvrene svesti,sistem običaja,navika,I normi.To zahteva od društva odredjeno
ponašanje,odnosno,principe kako nesto treba da bude.On je relativan,nije isti u
svim društvenim grupama I istoriskim periodima.Centralne vrednosti morala
su:dobro,ispravno i pravedno.
Svi moralni pojmovi krecu oko dobre celine.Moralnost počinje kad se ljudi
opredele na udruzivanje uzajamnu zavisnost i organizaciju.Zivot u drustvu zahteva
da pojedinac neki deo svoje samostalnosti zrtvuje zajednickom poretku i dobro
celine postaje norma ljudskog drzanja.Sve drustvene zajednice poseduju
odredjenje moralne norme.Moral se uglavnom odredjuje kao oblik drustvene
prakse covekovog odnosenja prema svetu,drugim ljudima I prema sebi
samom.Time se izrazava stav da su jedino postupci koji izdrze vrednosnu procenu
moralni.
Da bi neka radnja bila moralna uslov je da ona treba da se izvrsi sa osecanjem
savesti I duznosti,a ne zbog licne koristi ili interesa.Neka radnja postaje moralna
tek onda kada je covek odavlja zato sto tako treba,a ne zato sto mora.Dobro I zlo
su osnovni pojmovi morala,kao sto je to umetnosti lepo I ruzno.Razlikuju se
pravne,moralne,I obicajne norme u ponasanju.Za razvoj moralnosti neophodni su
odredjeni pred uslovi.To su odredjene psihicne funkcije,koje najpre treba da se
razviju kod pojedinca da bi onda kao kruna svega dosla moralnost.Svaka od tih
prisickih funkcija ima svepicifican uticaj na razvoj moralnosti.U te psihicke funkcije
spadaju.
