Moralna načela i običajna pravila

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Informacioni sistemi u finansijama

TEMA: Moralna načela I običajna pravila

U v o d

Moral

je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske

odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Definiše se kao oblik
društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. Moral je relativan, jer nije isti
u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti
morala su: dobro, ispravno i pravedno.

Moral je nastao u ljudskom društvu, još u prvobitnoj zajednici. Tokom

svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama gde je bilo potrebno
uskladiti svoje potrebe sa potrebama drugih. Na osnovu iznalaženja rešenja
za to, formirana su pravila ljudskog ponašanja i nastala
je filozofska disciplina - etika

Moral je objektivna društvena pojava koja je određena

skupom pravila ili normi koja regulišu ponašanje članova jedne društvene
zajednice, ali i navikama ponašanja. Procenjivanje morala ili moralni sud se
donosi na osnovu postupaka, rasuđivanja, ponašanja ili uopšte karaktera
nekog čoveka. U skladu sa tim i sa složenom komunikacijom koja se odvija u
društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, usmeravaju svoju motivaciju i
delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost, koja je

dvostruka, što znači da je moral obavezujući i društveno (spolja) i
individualno (unutra), za razliku od pravne i običajne obaveznosti koja je
isključivo društvena. Takođe, kao bitne karakteristike morala, navode se i
trenutačnost, bezuslovnost, nametnutost i sl.