Појам и порекло моралне одговорности
Морал је скуп неписаних правила и обичаја који утврђују
међуљудске односе и просуђују шта је добро, а шта зло.
Дефинише се као облик друштвене свести, систем обичаја,
навика, норми. Морал је релативан, јер није исти у свим
друштвеним групама и историјским периодима. Централне
вредности морала су: добро, исправно и праведно.
Морал је настао у људском друштву, још у првобитној заједници.
Током своје еволуције човек је, најпре, живео у малим групама
где је било потребно ускладити своје потребе са потребама
других. На основу изналажења решења за то, формирана су
правила људског понашања и настала је филозофска
дисциплина - етика.
Морал је објективна друштвена појава која је одређена скупом
правила или норми која регулишу понашање чланова једне
друштвене заједнице, али и навикама понашања. Процењивање
морала или морални суд се доноси на основу поступака,
расуђивања, понашања или уопште карактера неког човека. У
складу са тим и са сложеном комуникацијом која се одвија у
друштву, људи формирају своје личности, усмеравају своју
мотивацију и деловање, вреднују и суде и себи и другима.
Основна карактеристика моралних норми је њихова обавезност,
која је двострука, што значи да је морал обавезујући и
друштвено (споља) и индивидуално (унутра), за разлику од
правне и обичајне обавезности која је искључиво друштвена.
Такође, као битне карактеристике морала, наводе се и
тренутачност, безусловност, наметнутост и сл.Потпуно усвајање
1
моралних норми које једно друштво прописује практично је
недостижно. Због нагонске, импулсивне стране људске природе,
човек тек делимично усваја те норме, посебно оне којима се
одређена понашања забрањују.Различита друштва имала су у
различитим периодима различите моралне вредности, мада се
између њих често може повући заједнички именитељ. Према
гледању на различитост вредности и историјски развој морала
постоје морални релативизам, морални апсолутизам и морални
универзализам.
Порекло и основ морала
Морално је настао настанком људског друштва. Развијао се у
складу са достигнутим нивоом друштвено-Економског развоја, у
зависности од степена развоја културних услова, политичких
односа, обичаја и религије, Као и упоредо са развојем
цивилизације.
Примитивно мишљење и примитивни менталитет израста из
култа предака и повезан је са тотемизмом - људи су Имали свог
заштитника, прапретка Који је био њихов симбол сам Који је
уживао све почасти и био поштован култ Као. Међутим, КУЛТ
тотема односио се и на бројне забране, табуе.
Ја најпримитивније норме имале су неко позитивно Значење
изражено у осећању дужности, одговорности, савести, личном
достојанству и исказано у развијању оних својстава Која Битно
утичу на Развитак Друштвене свести Као и традиција и култура.
Морал и обичај
2
МОРАЛНИ СЕ САСТОЈИ од: 1. моралне норме, 2. моралног Цина,
3. моралног суда, 4. моралне санкције, 5. моралне одговорности
и 6. моралне ситуације
НОРМА је правило понашања људи у друштвеној (и природној)
средини. Морална норма се Уствари Односи на оно Што "Треба",
не увек на оно Што "јесте" Јер увек Додај на зивот Који Су
другачији и Који се понашају другације.
Основна карактеристика моралних норми је њихова
ОБАВЕЗНОСТ. Обавезност је карактеристика и правних норми и
обичајних.
По Радомиру Лукићу: Морална обавезност је Двострука, Сто
знаци да је морално обавезујући и друштвено (споља) и
индивидуално (унутра), за разлику од Правне и обичајне
обавезности Која је искључиво друштвена (једнострука). Такодје,
Као битне карактеристике морала, Р., Лукић наводи и
безусловност, Која се састоји у Томе да се Морална норма
поштује искључиво Због постовања морала Као самосталног
циља, тренутачност, Која се Односи на моралну обавезу да се
појединац понаша готово аутоматски, Када се надје у одређеној
моралној ситуацији, наметнутост, Која се састоји у Томе да је
човек Често обавезан да поступи по моралној норми, иако се
рационално НЕ ЗЕЛИ, људскост, Вредност, добро Као врховна
Морална Вредност; Посебно морално осећање.
Моралне норме за разику од обичајних, религијских, правних и
техничких обухватају сферу човекове целокупне личности.
Морална норма може имати: минималан и максималан облик.
Минималан Облик прописује оно Понашање Које је апсолутно
обавезно за све цланове одређеног друштва.
4
