SEMINARSKI RAD IZ OPŠTE PEDAGOGIJE
“MORALNO VASPITANJE”
STUDENT:
PROFESOR:
Mesto, Godina
UVOD
Društveno, a posebno moralno vaspitanje, je uvek bilo aktuelno. Svako društvo je
nastojalo da na mlade generacije prenese civilizacijske i druge tekovine, iskustva i tradiciju i na
taj način da uspostavi kontinuitet u svom razvoju. Pored prenošenja kulturnih i drugih tekovina,
svako društvo je pred mlade postavljalo određene zahteve u pogledu normi zajedničkog života i
delovanja, kao i vrednosti, značajne kako za društvo, tako i za pojedince.
U toku svog razvoja svako društvo je doživljavalo različite, veće ili manje promene. U
prelomnim razdobljima te promene su izazivale potrese i u oblasti društvenog i moralnog
vaspitanja mladih.
Kada je reč o moralnom vaspitanju, veoma je bitna uloga škole u prihvatanju moralnih vrednosti
i usvajanju istih. Takođe je bitan i uticaj nastave i učenja na moralno vaspitavanje dece i mladih.
Ciljevi morala grupisani su u šest kategorija:
Vrednosni značaj – koje određuju odnos pojedinca prema osnovnim vrednostima kao što
su humanizam, internacionalizam, angažovanje, sloboda čoveka, demokratizam,
poštovanje rada.
Društveni značaj – podrazumevaju odnos pojedinca prema društvu kom pripadaju:
patriotizam, društvena angažovanost, kolektivizam, disciplinovanost.
Interpersonalni značaj – zajednički život među pojedincima i obuhvataju poštovanje
tuđeg dostojanstva, uvažavanje života, toleranciju, poštovanje tuđe imovine, lojalnost,
osećanje zajedništva.
Intrapersonalni značaj – prema sebi, lično dostojanstvo, samostalnost, odgovornost,
hrabrost, odvažnost, optimizam.
Egzistencijalni značaj – grupe ciljeva od posebnog značaja, koje pojedince
osposobljavaju da ličnom životu daju duboki i vrednosni smisao.
Intelektualni značaj – saznajna ljubopitljivost, racionalnost, kritičnost, otvorenost uma,
intelektualno poštenje, inovativnost.
U moralnom vaspitanju zadaci obuhvataju: usvajanje odgovarajućih etičkih znanja, vrednosti,
normi i principa opštedruštvenih morala, razvoj moralne volje, slobodu moralnog izbora,
odgovorno ponašanje kao i formiranje moralnog lika pojedinca kao člana društvene zajednice
putem prakse moralnog ponašanja.
Veoma značajan uticaj na moralno vaspitanje ima tradicija, način života, rada i ponašanja
posebnih socijalnih grupa, porodica itd. U značajnoj meri su izražene i protivurečnosti između
moralne svesti i društvenih odnosa, društvene i pojedinačne svesti, znanja o moralu itd.
Moralno ponašanje se razvija ne samo pod uticajem organizovanog vaspitanja u školi već na
njega utiču i broni drugi faktori koji najčešće deluju neorganizovano i stihijno (drugovi i
prijatelji, odrasli, ulica, sredstva masovnih komunikacija itd).
