Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја

Семинарски рад

Фармацеутска хемија

MOРФИН

Проф.                                                                                                 Студент:

Милица Станојевић                                               Стефановић Марија  2293

Ћуприја, 2017

Садржај

Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

1. Морфин . . . . . . . . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

2. Кодеин . . . . . . . . . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Закључак . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

background image

2

1. Морфин

Први изоловани наркоаналгетик је морфин. Изолован је из опијума, бели 

млечни сок Papaver somniferum врста. У тој врсти мака поред морфина, нађено је још 

25 врста алкалоида. У опиоидне аналгетике спадају морфин и деривати, морфинани, 

диметилбензоморфани,   фенилпиперидини,   фенилпропиламини   (метадони)   и 

опиоиди различитих структура. 

Морфин   је   дериват   морфинана   (тетрациклична   структура),   са   етарском 

везом између C

4  

и C

5.  

Прстен А је ароматичан, положај 9 и 13 су повезани имино 

етанским   мостом.   Морфин   је   фенол   по   структури,   има   слабо   киселе   особине, 

положај   3   је   оксидисан,   4   и   5   везани   епоксидним   мостом,   положај   7   и   8   имају 

двоструку везу. 

У терапији се користи само природни морфин, први пут је синтетисан као 

раценска смеша а када су енантиомери раздвојени показало се да је само морфин 

фармаколошки активан. Ову појаву условљава облик рецептора.

  Услов за дејство је присуство терцијалног амина. Морфин има амфотерне 

особине, киселе од фенола, а базне од амина. У терапији се користи у облику сулата 

или хлорида, даје се орално и парентерално, изазива јаку опстипацију, може довести 

до депресије дисања. 

Морфин   је   снажан   аналгетик,   делује   депресивно   на   центар   бола   у 

хипоталамусу и на путеве бола до коре великог мозга. При потпуно очуваној свести, 

морфин   повисује   праг   осетљивости   за   бол.   Довољно   велике   дозе   морфина   могу 

одстранити сваки бол. Међутим, примена морфина је јако ограничена, због тога што 

доводи   до   зависности,   чак   и   терапијске   дозе   морфина   могу   проузроковати 

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti