Универзитет у Новом Саду
Педагошки факултет у Сомбору
Семинарски рад из предмета Увод у проучавање
књижевности
Мотив морала у роману „Ана Карењина“
Професор: Студент:
Тихомир Петровић Александра Благојевић РН 39
МОРАЛ
„
Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем,
што се више и истрајније размишљање бави њима: звездано небо нада мном и морални
закон у мени.“
Имануел Кант
Морал је настао са настанком људског друштва. Свој развој бележи у складу са
достигнутим нивоом друштвеног развоја и цивилизације. Реч морал потиче од латинске
речи „mos-moris“ (обичај, правило, закон) и речи „moges“ (владање, ћуд, начин
понашања људи и разумевања тог понашања). У филозофији се под појмом морал
најчешће подазумева скуп појмова о добру и злу. Морал је систем обичаја, правила,
начела, смерница и идеала. Постоји неколико одредница којима се дефинише морал:
-
Морал је облик људске праксе или облик односа човека према свету, другим
људима и самом себи
-
Морал представља систем правила и норми којима се утврђују односи међу
људима
-
Морал је схватање људи о њиховим дужностима
-
Морал увек представља вредносно процењивање људских поступака и праксе
(Бранковић, 2011)
Модерна морална филозофија настаје из разматрања проблема: Ако не постоје
божански уређени закони, шта може да нам каже када да одбијемо оно што наше жеље
траже од нас да чинимо, а када треба да их следимо? Ако не постоји највише добро,
одређено природом или Богом, како да утврдимо да ли су наше жеље погрешне или
исправне? (Сингер, 215)
Кант је за морал сматрао да потиче из људске природе. Истицао је да је главни смисао
морала у томе да нам намеће дужности показујући шта да чинимо у сваком
појединачном случају. Наше моралне обавезе морају да се заснивају на закону који смо
сами прописали. Према Канту, морамо увек установити шта је исправно пре него што
утврдимо шта је добро. (Сингер, 220, 221)
ИДЕЈА ЖЕНСКЕ ЕТИКЕ
По мишљењу многих великих филозофа стандарди и мерила су различити за жене и
мушкарце. У осамнаестом веку се јављају почеци идеализације породичног живота и
брачног стања. Утицај идеализације је остао и током деветнаестог века. Великим делом
мишљења осамнаестог деветнаестог века почиње да доминира сентиментално виђење
поштене, потчињене и идеализоване жене (мајке). (Сингер, 695)
По Русоу, оне карактеристике које су недостаци код мушкараца, код жена су врлине.
Сматрао је да жене могу постићи врлину само као мајке и супруге. Према Русоу, жена
која је независна и која остварује своје циљеве који нису циљеви добробити њене
породице, мање је поштована и пожељна. (Сингер, 696)
Уколико постоје (или би могле да постоје) разлике у женским етичким усмерењима,
оне могу да настану и треба да се образују из промена у друштвеним односима и
начинима живљења. Постоје сви разлози да се претпостави како ће тај процес бити
испуњен у сукобима. Такође, постоје и сви разлози да претпоставимо да би у свету, у
коме би се делатностима и занимањима који су традиционално схватани као примарно
женски, дала подједнака вредност и статус, морални и друштвени приоритети били
сасвим различити од моралних и друштвених приоритета света у коме сада живимо.
(Сингер, 706)
