Јелена Вељковић-Мекић

, Крагујевац

МОТИВ СМРТНЕ ОПАСНОСТИ И ФЕНОМЕН СМРТИ У БАЈКАМА

БРАЋЕ ГРИМ

Апстракт

: Циљ рада јесте да на примерима бајки Браће Грим испита, с једне стране, мотив

смртне опасности и то на тај начин што ће се бавити разматрањима квалитативних образаца ликова
и њиховим стањима  прелаза, као и могућим начинима избављења  од  смрти, и, с  друге  стране,
феномен смрти, нарочито његове реалистичне и фантастичне аспекте, али и да укаже на својеврсну
естетику страха и насиља која није нимало страна дечјем реципијенту. Закључцима се показује да су
мотив   смртне   опасности   и   феномен   смрти   од   функционалног   значаја   за   жанр   бајке   како   у
сртуктуралном,   формалном   и   семантичком   смислу,   тако   и   за   идеолошке   аспекте   и   естетске
квалитете бајки.

Кључне речи

: бајке Браће Грим, мотив смртне опасности, феномен смрти, идеологија,

естетика бајке

Увод

Бајка се, као литерарни жанр, фикција, како се према историјској употреби

овог   термина   може   схватити,   независно   од   тога   да   ли   је   реч   о   народној   или
ауторској бајци, одувек везивала за дечју публику, те несазрелог реципијента који
јој   приступа   у   чину   слушања   или   самосталног   читања.   Сходно   томе,   многи
изучаваоци дечје књижевности тумачили су бајку из дечје перспективе, нарочито
разматрајући   њен   утицај   и   значај   за   дете.   Углавном   су   се   у   оцени   бајке   и
разматрањима њене васпитне функције јављала два супростављена суда: један који
је   бајке   оцењивао   позитивно   истичући   њен   значај   за   развој   дечје   маште   и
креативности,  али  и потенцијал за  усвајање одређених  моралних  начела,  док је
други често неправедно оцењивао бајке, с обзиром на њихове фантастичне мотиве
и аспекте који наводно дете удаљавају од реално постојећег стања, као погубне. С
друге стране, бајка је била нарочито интересантно штиво за изучавања психолога и
психоаналитичара, али како су јој они приступали са другачијег становишта но што
је дечје и како су нарочито истицали оне теме и мотиве који не само да дечјем
реципијенту   остају   непојмљиви,   већ   и   сазрелом   просечном   читаоцу,   недовољно
упућеном   у   симболичке   и   психолошке   инсинуације   и   процесе   који   у   битноме
одређују делатну, емотивну и интелектуалну активност човека, њихова тумачења
су   мало   употребљива   за   интерпретативни   рад   са   децом   предшколског   и
раношколског   узраста.   Стеван   Константиновић   (2006:   12)   примећује   да   су   се
симболи ероса као по правилу показали интересантнији од симбола танатоса, те
мотив смрти или феномен смрти тако чест у бајкама остаје донекле запостављен у
тумачењима и интерпретацијама како изучавалаца дечје књижевности тако и код
психоаналитичара.

Циљ рада јесте да на примерима бајки Браће Грим испита, с једне стране,

мотив смртне опасности и то на тај начин што ће се бавити разматрањима
квалитативних образаца ликова, њиховим стањима прелаза, начинима избављења
од смрти, и, с друге стране, феномен смрти, нарочито његове реалистичне и

[email protected]

фантастичне аспекте, али и да укаже на својеврсну естетику страха и насиља која
није нимало страна дечјем реципијенту.

Како бајке Браће Грим пружају доста

материјала за изучавање поменутих проблема, а и ради систематичнијих анализа,
рад се ограничава на бајке настале у њиховој редакцији, с тим што ће одређени
закључци бити примењиви и на друге бајке различитих националних књижевности
будући да се контактним и универзалним аналогијама исти мотиви јављају у
већини.

Смрт као оквир бајке

Читајући бајке Јакоба и Вилхелма Грима запажамо да је у многим

приповедање о животу уоквирено мотивом смрти. Предњи план оквира бајки често
садржи, после устаљених почетака, опис ситуације у којој умире један од
родитеља, најчешће мајка (

Снежана

Пепељуга

) или упућује на то да жена која се

брине о деци не може бити и њихова мајка, што прећутно говори о смрти родитеља
(

Ивица и Марица

Das Lämmchen und Fischchen

(прим. прев.

Јагње и рибица

)) или

пак саопштава о губитку оба родитеља (

Der arme Junge im Grab

(прим. прев.

Сиромашак у гробу

Госпођа Хола

). Догађај бајке је главном јунаку ионако

намерио појачану изложеност невољама, а како га је лишио неопходне или преко
потребне заштите коју само родитељ може да пружи, главни јунак се чини
рањивијим но што би био да нема овакве почетне ситуације, те реципијента
додатно ангажује у смислу саосећања, наклоности и стрепње за његов живот.

Последњи план оквира бајки најчешће је резервисан за стереотипне

завршетке типа: „...они су још дуго живели срећно и задовољно.” (

Мотовилка

), „Од

тог тренутка они су живели срећно и задовољно све до своје смрти.” (

Шева која

пева и скакуће

), „И ако нису умрла још увек живе” (

Находптић

). Овакви завршеци

најчешће упућују на то да је опасност од смрти избегнута или, у бајкама у којима
јунаци имају циљ да се остваре кроз план заједнице и брака, упућују на значајну
везу између Ероса и Танатоса. У

Гушчарици

јунакињи не прети смртна опасност,

али она бива потиснута са предодређеног јој положаја краљеве супруге. Бајка се
завршава   правично:   узурпаторка   бива   кажњена   на   специфичан   начин,   смртном
казном  коју  је сама  одредила осудивши  чин који је сама  починила,  док главна
јунакиња узвишеношћу и моралном чистотом задобија свој повлашћен положај.
Комбинација мотива смрти и мотива женидбе у последњем плану бајке учестала је
у   записима   Браће   Грим,   тако   завршетак   бајке

Птица Орлолав

представља

комбинацију   смртне   казне   за   похлепног   краља   и   награду   у   виду   краљевства   и
жељене   невесте   за   Ханса.   Оваквим   завршецима   се   строго   оцртава   подвојеност
између   рушилачких   снага   зла   и   животног   принципа   устоличеног   у   оптимизму.
Иако јунаци на крају умиру, што се отворено казује у завршецина типа „живели су
срећно   до   краја   живота”,   њихов   циљ   је   испуњен   остваривши   се   у   срећном
супостојању са другим. Препреке које су долазиле под претњом смрћу најчешће од
стране негативних ликова превазиђене су, те остаје само време до природне смрти,
које по правилу протиче срећно и у благостању. Тиме се прећутно подразумева да
је љубавни живот главних јунака праћен срећним околностима, без размирица и са

Називи бајки који су у тексту дати на немачком језику преузети су са веб адресе

http://www.grimmstories.com/. Превод који следи у загради је наш и он ће се користити у наставку
текста.

Најрањивији јунаци Гримових бајки који се налазе у ситуацијама опасним по
њихов живот, али не нужно и најмање сналажљиви, јесу деца. Реч је о следећим
бајкама:

Црвенкапа

Ивица и Марица

Госпођа Труда

Јагње и рибица

Наход-птић

О клеки

Сиже бајке

Црвенкапа

је добро познат свима, а вероватно је верзија Браће

Грим и најпознатија дечјој публици. Они су за разлику од Шарл Пероа Црвенкапу и
баку спасили од смрти и дали јој шансу за поновни обрачун са неким другим вуком
у

додатку

. Пероова

Црвенкапа

је чешће подстицала психоаналитичка тумачења

која су у вуку видела сексуалног напасника, док су Црвенкапину наивност схватала
са примесом знатижеље и глуме, а чин изједања као задовољење човечјих оралних
и   анималних   склоности   (уп.   Бетелхајм   1979:   188).   Тиме   што   су   Браћа   Грим
одлучила да вука казне смрћу, а Црвенкапи подаре живот, идеолошка срж бајке
остаје   иста   као   код   Пероа,   као   и   поука,   али   је   исход   правичнији.   Гримови   су
очистили   бајку   од   сексуалних   инсинуација   и   Црвенкапину   наивност   оставили
чистом и невином, те зато и нема разлога да буде кажњена смрћу. Уколико би се
бајка и тумачила у светлу поменутих психоаналитичких смерница долази се до
закључка да се ерос и танатос укрштају са забраном која се изриче преурањеном
полном   општењу,   те   је   Црвенкапина   жртва   сувишна   и   претерана   будући   да
погрешка проистиче из саме природе детета, Црвенкапине наивности и непажње.
Нешто једноставнија поука, коју, сматрамо, родитељи првенствено желе да њихова
деца појме, будући да је

Црвенкапа

међу првим бајкама које се приповедају сасвим

малој деци, јесте да се не упуштају у разговоре са непознатима и да буду послушна.
Додатак јесте једним делом удвајање приповедног тока бајке, али се разликује у
начину на који је опасност од смрти избегнута. Како то примећује Константиновић
(2006: 17) у бајци вука убија ловац, представник власти, особа лишена гриже
савести будући да само обавља своје задужење. У

додатку

Црвенкапа, уз малу

помоћ баке убија вука, што је чини способном да се стара о себи, лекција је научена
и усвојена за свагда, али је и наивност детета нестала.

Имајуји у виду одређене мотиве и завршетак у виду страдања девојчице,

већа сродност са

Црвенкапом

Шарл Пероа уочава се у бајци Браће Грим са називом

Госпођа Труда

. Главни јунак бајке јесте „самовољна и наметљиво радознала

девојчица” (Браћа Грим 1989: 121) која се оглушила о директно упозорење својих
родитеља да избегава госпођу Труду - вештицу. На степеницама госпође Труде
девојчица среће људе које описује црном, зеленом и црвеном бојом, дакле бојама
које се често доводе у везу са ђаволом и смрћу. Под претпоставком да би наивно
дете и могло прихватити објашњење које даје госпођа Труда представљајући
посетиоце као угара, ловца и месара, оно што је девојчица видела на прозору не
захтева превод, а угледала је ђавола ватрене главе. Вештица више нема разлога да
се скрива, признаје јој да ју је видела у њеном правом руху и претворивши је у
цепаницу баца је у ватру. Девојчица не само да није послушала своје родитеље, већ
је остала верна свом науму и поред тога што је видела опасност својим очима. Због
тога су јој браћа Грим ускратила спасење.

Додатак се може прочитати у наставку оригиналне бајке Браће Грим на сајту посвећеном њиховим

бајкама www.grimmstories.com.

‹

http://www.grimmstories.com/de/grimm_maerchen/rotkaeppchen

›.

14.02.2011.