УНИФЕРЗИТЕТ УНИОН

ФАКУЛТЕТ

ЗА ПОСЛОВНО-ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ

Б Е О Г Р А Д

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Индустријски менаџмент

Тема: МОТИВАЦИЈА

Ментор

Студент:

проф. др Милан М. Ђуричић

Марко Андрић

Београд 2014. године

С А Д Р Ж А Ј

УВОД.................................................................................

ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ МОТИВАЦИЈЕ……………...

2.1.1. Мотивација – као покретачка снага………………………………….

2.2.

Врсте среатегија радне мотивације………………………………….

2.3.

Мотивациони циклуси………………………………………………….

2.4.

Типови мотивације……………………………………………………...

2.4.1. Унутршња мотивација………………………………………………….

2.4.2. Спољашња мотивација………………………………………………...

ПОЈАМ И ВАЖНОСТ МОТИВАЦИЈСКИХ ТЕХНИКА… 10

3.1.

Врсте мотивационих техника…………………………………………

3.1.1. Материјалне компензације…………………………………………….

3.1.2. Плата као фактор мотивације за рад………………………………..

3.2.1.

Процена радне успешности као основа за постављање

структуре плата………………………………………………………….

3.2.

Нематеријалне компензације…………………………………………

ЗАКЉУЧАК....................................................................... 18

ЛИТЕРАТУРА...................................................................

2. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ МОТИВАЦИЈЕ

Кад говоримо о мотивацији морамо напоменути да она постаје све

значајније   због   новог   места   и   улоге   човека   у   свим   друштвеним
процесима   и   у   њиховом   управљању.   Мотивација   запослених   постаје
темељ   савременог   менаџмента   људских   ресурса   јер   се   једино
изградњом   квалитетног   мотивацијског   система   може   помоћи
организацији   да   повећа   своју   конкурентску   способност   и   вредност.
Досадашњи концепт мотивацијских техника је недовољно флексибила,
па   је   потребно   развити   и   увести   нове,   које   ће   својом   разноврсношћу
довести до високе мотивисаности и задовољства запослених чиме ће се
истовремено   остварити   успешно   пословање.   Применом   научних
достигнућа на подручју мотивације може се знатно допринети повећању
мотивације и задовољства запослених.

Мотивација запослених није само психолошки и социолошки

проблем рада и радног понашања. Узрок одређеног понашања човека је
унутрашњи психолошки покретач који га тера на неку активност, па
учинак појединца не зависи само од његове способности већ и од његове
мотивације. Задатак менаџера је да схвати људску сложеност,
мотивацијске теорије и да у зависности од околине изабере и примени
материјалне и нематеријалне мотивацијске технике.

Питање мотивације запослених је једно од питања везаних за

управљање пословањем које се у последњих неколико година све чешће
поставља   и   све   више   добија   на   значају.   Досадашњи   концепти
мотивацијских   система,   мотивацијских   техника   и   стратегија   постају
недовољно флексибилни, па је потребно развијати и уводити нове, који
це   својом   разраденошцу   и   свестраношцу   довести   до   високе
мотивисаности   и   задовољства   запослених,   а   тиме   истовремено   и
остварити   успјешно   пословање.   Како   би   успешно   пословало,   свако
предузеће   мора   да   пронађе   оптималну   комбинацију   материјалних   и
нематеријалних   подстицаја   за   своје   запослене,   која   ће   зависити   од
бројних фактора: сектора у коме послује, конкуренције на тржишту радне
снаге,   природе   посла,   структуре   запослених.   Да   би   се   обезбедио
одговарајући квалитет запослених у предузећу, неопходно је понудити
одговарајући   ниво   зарада,   али   је   то   само   потребан   услов   –   не   и
довољан.

2.1. Мотивација – као покретачка снага

У сагледавању мотивисаности, сваки човек се мора упознати као

својеврсна јединка, без обзира у коју категорију личности сте га
претходно сврстали. За то је потребно не само знање, већ и вештина.
Сам израз ''мотивација''потиче од латинске речи ''мовес'', ''мовере''- што
значи кретати се. Мотивација је унутрашња покретачка сила која нас
снабдева покретачком снагом за остваривање циљева и задовољавање
потреба. Сасвим је сигурно да су најуспешнији они људи код којих не
постоји страх од промена. А таквих је људи знатно мање од оних који су
проактивни. Већина људи се одупире променама по принципу

: ''

Боље

познато зло него непознато добро

''.

Да би човек могао да мотивише друге, мора бити у стању да

спозна себе и мотивише самог себе, па тек онда друге. Мотивација је
неопходна за постизање успеха како на личном плану, тако и у било којој
врсти   пословног,   спортског,   уметничког   или   било   ког   другог
окружења. Мотивација је веома значајна у свим сферама делатности. Не
треба   испустити   из   вида   да   су   корени   свих   људских   мотива   у
задовољству. А како мотивисати запослене да би се постигло њихово
задовољство   на   послу?   Ако   сазнате   шта   мотивише   ваше   људе,
пронашли   сте   шифру   за   успех!   Компаније   понекад   превиде   значај
људског   фактора.   Главна   преокупција   често   постану   компјутерска
технологија,   прилив   и   одлив   новца   И   технике   управљања,   људи   се
претворе у статистичке бројеве или се третирају као врло лако заменљив
инвентар. Шта се тада догађа? Потпуно демотивисани или омаловажени
људи   почну   да   се   понашају   на   начин   како   су   и   третирани   –
најједноставније   речено   само   ''одраде''   посао   стриктно   поштујући
установљене процедуре и радно време, уз минимум својих капацитета,
гледајући   да   се   што   мање   интелектуално,   креативно   и   емотивно
ангажују, а о лојалности компанији нема ни говора. Лака су мета било ког
послодавца из окружења који им понуди макар и један једини мотив који
би им вратио осећај човека, а не простог броја.

Компаније треба да воде рачуна на то како на њихово деловање

гледају њихови запослени. Ако запослени сматрају да их управа третира
непоштено, њихов посао пати и развија се унутрашња напетост. Кључна
улога   стручњака   за   односе   са   јавношћу   је   да   детаљном   анализом   у
компанији   прецизно   утврди   мотивационе   факторе   запослених,   да
креативним решењима пронађе јединствен мотив за сваки формирани
тим,   као   и   да   у   сарадњи   са   сектором   задуженим   за   људске   ресурсе
сагледа да ли у неком тиму постоје личности које у међусобној релацији
не могу дати очекивани резултат. Некада је довољно само једну особу
искључити из тима и да исти након тога функционише зачуђујуће боље. У
народу је познато да у корпи здравих јабука, само једна трула може да
упропасти   све   остале.   Запослени   које   је   компанија   мотивисала   на
адекватан начин, активније и енергичније остварују постављене циљеве
и   имају   лојалан   однос.   На   питање   која   је   најбитнија   ствар   у   људској
природи коју лидери треба да знају, од 70 анкетираних психолога њих
две трећине је одговорило да је најважнија мотивација. Када се зна кључ
успеха најважније покретачке снаге запослених у компанији, поставља се