http://www.maturski.org
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: УВОД У МЕНАЏМЕНТ
Тема: МОТИВАЦИЈА
САДРЖАЈ
Увод.............................................................................................................
.......стр.1
1.
Дефинисање
појмова...................................................................................стр.2
1.1.
Мотиватори........................................................................................стр.
3
2.
Развој
теорије
мотивације..........................................................................стр.3
3.
Подстицање
успешности
на
раду............................................................стр.11
1
4.
Употреба
мотивацијских
техника..........................................................стр.11
4.1. Материјалне
компензације...........................................................стр.12
4.2. Плата као фактор
мотивације......................................................стр.12
4.3. Нематеријалне
компемзације.......................................................стр.14
5.
Вођење
кроз
мотивисање..........................................................................стр.15
Закључак....................................................................................................
.....стр.17
Литература................................................................................................
......стр.18
У В О Д
2
1. Дефинисање појмова
Да би се процес мотивације за рад лакше и обухватније схватио и
анализирао потребно је пре свега дефинисати основне појмове : појaм мотива,
процеса мотивације и мотивације за рад.
Постоје различита схватања појма мотива, а једно од најчешћих мотиве
дефинише као унутрашњу покретачку снагу човека која подстиче и усмерава
његово понашање. Мотиви се често поистовећују са потребама, ставовима,
интересима, циљевима. У основи сваког мотивисаног понашања стоји потреба
које човек постаје свестан и чијем задовољењу тежи.
Мотивација
је процес свесног покретања и усмеравања активности
човека ка остварењу одређеног циља. Сваки процес мотивације се може
објаснити на два начина, у ужем и у ширем смислу. У ужем смислу то је
процес који се остварује између потребе и циља. У ширем смислу то је процес
од почетка спознаје одређене потребе, схватања њене неопходности, па све до
њеног задовољења, чиме се иницира нова потреба. Тако се остварује
мотивациони циклус понашања, који се може схватити као круг који почиње
јављањем неке потребе, а завршава се остварењем циља. Између потребе и
циља се налазе препреке које мотивационим циклусом треба савладати. Код
нижих мотива мотивациони циклус је једноставан, док је код виших мотива
сложен и садржи низ физиолошких и психолошких трансформација.
Пошто је мотив изазван и активност почне да се остварује може доћи до
тога да он буде задовољен и незадовољен. Последице су различите. Стално
задовољавање мотива охрабрује личност, она стиче поверење у себе.
Незадовољавање мотива доводи до незадовољства човека који губи поверење у
себе и пасивизира се.
Може се закључити да су мотиви и циљеви основа сваког мотивисаног
понашања, међусобно су чврсто повезани. Мотивација за рад представља
систем метода, поступака и радњи којима се подстиче, усмерава и појачава
одређено понашање радника у процесу рада у циљу остваривања повољнијих
ефеката. У основи сваке мотивације за рад налазе се мотиви. Постоји
неограничен број мотива, веома разноврсних по свом карактеру, значају,
интензитету, трајности по могућности и начину задовољавања. Због тога
4
постоје различите поделе и систематизације, а најчешћа је подела на :
биолошке (урођене, примарне, основне или базалне) и друштвене (стечене,
секундарне, изведене).
Биолошки мотиви се заснивају на биолошким потребама ( потреба за
храном, водом, сном...). Такође у биолошке мотиве убрајају се и они који
почивају на потреби за одмором, кретањем, избегавањем бола, затим ту спада
и матерински мотив, сексуални мотив и др. Биолошки мотиви потичу изнутра
и постоје код сваког човека. Задовољавање ових мотива је услов опстанка
човека и људске врсте.
Социјални мотиви почивају на социјалним односно психолошким
потребама. То су стечени мотиви који се стварају у процесу
социјализације.Карактеристика социјалних мотива је да се они могу
задовољити само у оквиру друштвене заједнице. Незадовољавање тих мотива
не угрожава опстанак човека већ доводи до стања психичке напетости док
њихово задовољавање олкшава развој и прогрес. Најзначајнији социјални
мотиви су : мотив сигурности, мотив за припадањем и љубављу., мотив за
самосталношћу и уживањем, мотив за самопотврђивањем и др. Неки
биолошки мотиви данас су захваћени процесом социјализације. Остваривање
многих биолошких мотива врши се под утицајем друштвених, културних,
историјских и других фактора.
1.1. Мотиватори
Мотиватори су ситуације и средства којима се активирају или
заустављају одређене активности. Они не изазивају неку активност већ је само
активирају и усмере. Дакле, они нису узрочници активности него њени
подстрекачи и охрабривачи. Потребе постоје и без мотиватора, али је
заинтересованост за њихово задовољавање недовољна. Деловање мотиватора
појачава те потребе. Често се не прави довољна разлика између мотива и
мотиватора иако је реч о појмовима различитог значења. Мотиви су потребе,
а мотиватори су средства за задовољење тих потреба.
Мотиватори се називају и стимулатори и подстицаји и деле се на
позитивне и негативне. За разлику од позитивних мотиватора који подстичу
одређене активности, негативни мотиватори их ометају, успоравају,
онемогућавају и отежавају.
5
Оснивач ове,
класичне теорије организације
, сматра се F.W.Taylor.
Класична теорија организације у вези са мотивацијом предвиђа да уколико се
радницима понуди материјални стимуланс, онда ће га они изабрати као
средство за повећање производње и продуктивности рада.
Истраживања која су извели Elton Mejo, Fric Retlisberger, i Vilijem Dikson у
фабрици Hotorn, Western electrick company, близу Чикага у многоме су
оспорили класичну теорију организације. Ова теорија носи назив
неокласична теорија организације
и почела је так ошто је серија Hotorn
студија открила мотивациону снагу људских односа. Ове студије су почеле
експерименталним истраживањем утицаја радних услова, дужине радног
дана, броја и дужине пауза у раду, и сличних чинилаца, на продуктивност. Из
резулата овог истраживања произилази да упослени ускалђују свој рад и
понашање у организацији пре са социјалном средином него са физичким
условима, односно, да мотивација за рад у савременим организацијама
зависи чешће од социјалних потреба него од економских.
Стварајући
теорију X
и
теорију Y
, McGregor је покушао да избегне
недостатке класичне и неокласичне теорије и да их међусобно помири.
Теорија X креће од тога да је просечан човек по природи лењ, без амбиција,
не воли одговорност, егоцентричан је, равнодушан је у односу на циљеве
организације, лаковеран је, не много паметан, супротставља се променама,
лако га импресионирају демагози, док по теорији Y људи су мотивисани,
имају могућност развоја, способност да преузму одговорност и усмере своје
понашање према циљевима организације. Имајући у виду концепт теорије Y и
теорије X уочава се исти циљ а то је мотивисање људи на постизање циљева
организације. Разлика је што теорија Y то чини на много хуманији начин уз
много веће уважавање личности радника, док теорија X постизање циљева
врши уз спољну контролу људског понашања и примењује принуду као
мотивациону технику. Теорија Y се доста ослања на самосвест, самоконтролу,
самокритичност и самоодговорност.
Теорију хијерархије потеба и мотива
дао је Abraham Maslov, а касније је
из ове теорије изведена Aldeferova ERG теорија. По Маслову, поједини
поступци и целина понашања сваког човека мотивисани су његовом тежњом
да задовољи неке своје потребе. Мотиви или „покретачи“ људског понашања
повезани су са потребама по принципу хомеостазе. То значи да нека љуска
потреба не делује увек, већ само онда кад је незадовољена и само у оној меери
7
