Дипломски рад
______________________________________________________________________________
I Т Е О Р И Ј С К И Д Е О
_____________________________________________________________________________________
1
Дипломски рад
______________________________________________________________________________
УВОД
Правилан избор занимања омогућава појединцу да искаже свој
идентитет,да искаже и усавршава своју личност,и наравно,да изгради
одговарајући социјални и економски статус.
Одговарајући избор занимања (избор у складу са способностима,
интересовањима и другим својствима личности,као и потребама друштва )
није само значајан за појединца,посматрано са личног и хуманистичког
аспекта,већ има и веома изражен друштвени значај.Указујући на психолошки
значај избора занимања Гинсберг (Гинсберг Е.,1966.) истиче три различита
типа задовољства на послу.Први тип је тзв. интринсично задовољство које
уживање на раду везује за субјективне награде и психолошке побуде
(интересовање,тежња за самопостигнућем и сл.).Други тип је екстринсично
(спољашње) задовољство као резултат спољњих утицаја (плата,углед
предузећа, сигурност посла и сл.). Трећи облик је “cоncоmitаnт”,тј.
задовољство повезано истовремено и са физичким и са психолошким
условима рада.Сходно томе на избор занимања утичу интринсички
(унутрашњи) и екстринсични (спољашњи) мотиви.
Избор занимања има велики зна чај у животу сваког
човека.Сазнавање чинилаца или разлога који утичу на избор занимања може
помоћи да се боље упознају и по потреби мењају у складу са реалним личним
и друштвеним могућностима и потребама.
Недовљна информисаност и ограничено сазнање о
карактеристикама занимања свакако је први отежавајући фактор у правом
професионалном опредељењу (П.Блау и сарад. 1956, Дз Холанд,1973.).
Када психолози проучавају избор занимања они настоје да нагласе да се ради
о одлуци која укључује целокупну личност.
Према А.Рое нпр. ,избор занимања нам у истој мери као и било који други
облик понашања говори о личности онога ко га врши. Да би особа успешно
_____________________________________________________________________________________
2
Дипломски рад
______________________________________________________________________________
Говорећи о померању мотива на циљ Леонтијев (Леонтијев, А.
Н.,1959/1968 и 1975.) каже да стицање знања као непосредни циљ активности
која представља једну етапу у задовољењу неке природне,биолошке
потребе,може да постане самосталан мотив,односно и више од тога,тај циљ
може да постане потреба.Активност која је регулисана спољњим
мотивационим средствима може,по мишљењу Марка Палекчића (1985.) да
доведе до активирања онога што чини суштину унутрашње мотивације.Иако
хипотезе о трансформисању споља мотивисане активности у унутрашње
мотивисану нису експериментално провераване,постоје бројни анегдотски
примери који тaкве хипотезе подржавају.Познато је на пример да студенти
често уче одрећени предмет како би положили испит и тек пошто успешно
положе испит ,када постану компетентни,почну да се интересују за сам
садржај предмета.
Десаи (Deci,Е.L.) наводи да спољашњи подстицаји ефикасније покрећу
човека на активност којим се иначе не би почео бавити,а потом,у току
бављења том активношћу особа постаје свесна унутршње мотивације за саму
активност.Према томе,спољњи подстицаји могу да буду нужни за иницирање
понашања које чине нужан услов да осoба постане свесна унутрашње
мотивације за активност.Нпр. када неко није ни помишљао на студије
одређене науке стицајем околности дође управо на те студије и онда га саме
студије одушеве.
Из наведеног можемо закључити да спољња мотивациона средства
могу у принципу,с једне стране,да ефикасно покрену активност која ће
водити успостављању услова суштинских за настајање унутрашње
мотивације,а са друге стране,могу особу учинити свесном унутрашње
мотивације за одрећену активност којом се она можда без тих подтицаја не
би почела бавити (освешћивање,актуализовање,активирање унутрашње
мотивације).При томе увек треба водити рачуна о врсти и начину примене
спољњих мотивационих средстава (Требјешанин Б.,1986.стр.136).
Према мишљењу Аткисона,спољашње поткрепљење може прерасти у
унутрашње уколико особа која је првобитно подтицана спољашњим
подстицајима почне да осећа задовољство због знања која стиче у процесу
учења.Та знања као и осећање задовољства које проистче из њих,могу
временом да развију код личности сопствени извор поткрепљења,чија
природа неће бити само спљашња,већ и унутрашња (К.Петровић,исто).
Однос унутрашње мотивације и учења је,како каже Оусубел
(Аусубел,1963.),када се посматра са узрочно-последичног становишта,
заправо однос реципроцитета.
_____________________________________________________________________________________
4
Дипломски рад
______________________________________________________________________________
ТЕОРИЈЕ ИЗБОРА ЗАНИМАЊА
У данашњим условима велике поделе рада,промена у занимањима,
упадљивих разлика у погледу захтева,услова и вредновања различитих врста
послова,као и озбиљних тешкоћа у запошљавању,избор занимања постаје све
сложенији.Психолози и други стручњаци који су се бавили или се баве овим
питањима покушали су да развију теорије и концепције избора занимања које
би имале значајну улогу у пракси.У свим теоријама и концепцијама
објашњавано је како долази до избора занимања и који су фактори,односно
разлози пресудни у том избору.Од тога која је научна дисциплина послужила
у развијању теоријских поставки настале теорије су означене као
економске,социолошке ,едукационистичке и психолошке.Неки аутори ове
познате теорије називају теорије избора занимања,а други додају и појам
“развитак”,полазећи од стварне чињенице да је избор занимања само један
догађај у низу етапа професионалног развоја и професионалног живота.
Крајтс (Јоhn О.Crites,1969.,str.79) класификује све постојеће теорије
занимања,односно професионалног развоја на непсихолошке,психолошке и
опште.
У психолошке убраја теорије особина ,психодинамичке,развојне
и
теорије одлучивања; у непсихолошке наводи теорије
“случаја”,економске,културалне и социолошке; у опште сврстава теорије
развоја и типолошке теорије .
Бранка Бранчић (1986.) теорије избора занимања сврстава само на
психолошке и непсихолошке.
Супер (1977.год.) даје једну глобалну класификацију и говори о
диференцијалним и развојним теоријама избора занимања.
Диференцијалне теорије избора занимања
заснивају своје поставке
на психологији индивидуалних разлика и различитим захтевима
занимања.Према овим теоретичарима (међу којима су А.Ро И Холанд
најистакнутији),проблем одређеног избора,односно професионалне одлуке,
решава се директним усклађивањем индивидуалних способности и
интересовања појединца са захтевима занимања.Избор занимања
се,дакле,посматра као догађај који се решава у одређеном тренутку,тј.као
једнократни чин.
За разлику од диференцијалиста,
развојни теоретичари
избор
занимања третирају као израз целокупне личности која се стално развија и
мења.Концептуализација професионалног опредељења односи се,дакле,на
дугорочне секвенце догађаја ,и избор занимања се према овим теоретичарима
(међу којима је најистакнутији Гинзберг и Супер),не састоји из једне,већ из
_____________________________________________________________________________________
5
Дипломски рад
______________________________________________________________________________
предодређује групе занимања за које ће се појединац определити,како се то
истиче у концепцији А.Рое.
Заступајући диференцијалу теорију Холанд (Џ.Холанд,1959.)
је,следећи Гилфордову (Ј.Гилфорд) класификацију интереса и неке друге
познате класификације особина личности,пошао од схватања да се људи могу
сврстати у шест типова који се међусовно разликују по појединим
психолошким карактеристикама и облицима понашања.
У свом раду “Теорија избора занимања” ,објављеном 1959.год. истакао је да
се те разлике претежно огледају у изражености мускулина-
феминина,усмерености мишљења,степену испољавања агресивности,потреби
за постигнућем и оријентацији према људима (Џ.Холанд ,1959.).
Основни типови личности (personality tupes) у које се,по
Холанду,може сврстати већина људи су: реалистички, нтелектуални,
социјални, конвенционалини,уметнички и предузимачки .То су теоријски или
идеални типови који се разликују у погледу интереса,система вредности и
оријентације у односу на сопствену личност и спољашњу средину.Типови
личности се разликују као последица интеракције наследних и срединских
фактора.
И Холанд истиче улогу родитеља и услова породичне средине на формирање
почетних интересовања.У сагласности са очекивањем родитеља,дете ће
почети да преферира једне,а избегава друге активности.Из тих глобалних
активности почињу да се “кристализују” интереси који се касније удружују
са способностима.На тај начин интереси и способности формирају једну
персоналну диспозицију која усмерава личност на одређени начин
мишљења,опажања и деловања.
Холанд је посебно истакао значај интереса у избору занимања.Развио је
схватања да су итереси израз свих других особина личности.То схватање
пренео је и на инвентаре интереса,истичући да су они истовремено инвентари
особина личности,те да се резултати на инвентарима не могу тумачити као
нешто сто је “различито и независно од личности” (Холанд,1973,стр.7).
Слично типовима личности и средине у којима људи живе разликују
се по условима које пружају у погледу задовољења појединих
потреба,система вредности,могућности стицања знања и самих захтева и
ограничења која се постављају појединцу.
Личност се у процесу формирања усмерава ка оним срединама и
занимањима које пружају највише могућности да изрази своје
психолошке карактеристике.
Адекватност избора је зависна од реалности знања о себи и информисаности
о занимањима.Ако појединац нема тачне информације о занимањима ,грешке
_____________________________________________________________________________________
7
