Motivacija se može definisati kao proces pokretanja, usmeravanja i odražavanja ljudskog
ponašanja ka određenom cilju. Osnovni proces motivacije zasniva se na tri elementa:
potreba, pokret, nagrada. Potreba predstavlja stanje psihološkog ili fiziološkog
debalansa/tenzije koji teži da bude zadovoljen. Pokret je akcija koja se preduzima da bi se
tenzija uklonila, i na kraju nagrada je postignuće kojim se otklanja tenzija.

Za   menadžment   preduzeća   je   od   velike   važnosti   da   poznaju   profil   motivacije   svojih
zaposlenih.   Produktivnost   rada   zavisi   direktno   od   motivisanosti   zaposelnih   a   da   bi
ostvarili maksimalni stepen motivacije zaposelnih, menadžeri moraju da poznaju potrebe
i motive  ljudi  kojima rukovode,  a takođe i  znati  kako  da obezbede zadovoljenje tih
potreba.   Zadovoljstvo   zaposlenih   je   jedini   način   da   se   na   duge   staze   obezbedi
produktivnost i kreativnost zaposlenih.

Slika 2 Proces motivacije

motivacija

radni

učinak

šansa

sposobnost

nezadovoljena
potreba

tenzija

akcija

zadovoljena
potreba

2. MOTIVACIONE TEORIJE

Motivacijom kao jednim od najznačajnih faktora, presudnim za kvalitet radnog učinka
bavili su se mnogu autori i naučnici. Svi smo svesni da je motivisanost jako bitna za
radnu aktivnost u preduzeću, nikom nije potreban nemotivisan, nezainteresovan i radnim
koji nema volju i nije umom prisutan u poslu, zato su razvijene radne motivacione teorije
na osnovu kojih menadžeri trebaju reagovati zavisno od date situacije.

2.1 TEORIJE SADRŽAJNE MOTIVACIJE

Sadržajne teorije motivacije su orijentisane na utvrđivanje grupa potreba ili motiva koje
utiču na ponašanje naglašavajući prvenstveno potrebe ljudi kao motivaciju za rad.
Potrebe iniciraju želje čije zadovoljenje zahteva određene akcije da bi se postigao
konačni cilj, a to je zadovoljenje potrebe. Sadržajne teorije su znatno starije od procesnih
i počinju s teorijama instinkta, teorijama udovoljavanja organskim potrebama i teorijama
spoljašnjih podsticaja.

Od novijih sadržajnih teorija motivacije najznačajnije su:

1. teorija hijerarhije potreba (Maslow-ljeva hijerarhija potreba)
2. teorija hijerarhije tri vrste potreba (ERG model, Alderferov model potreba)
3. teorija motivacije postignuća
4. teorija dva faktora
5. teorija motivacije uloga

Teorija hijerarhije potreba

je poznata i kao Maslow-ljeva hijerarhija potreba, a temelji

se na kompleksnosti ljudske ličnosti i potreba koje su hijerarhijski organizovane.
Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, ovo je još uvek najpopularnija i najpoznatija teorija
usprkos nejasnih emprijiskih potvrda njene utemeljenosti. Maslow je potrebe grupisao u
pet kategorija prema rastućoj važnosti, a to su:

- fiziološke potrebe (hrana, voda, toplina, stan, san)
- potrebe za sigurnošću (od fizičke opasnosti i oslobađanjem od straha od gubitka posla,
imovine, hrane ili stana, te odsutnost patnje, pretnje ili bolesti)
- potrebe za povezanošću i prihvatanjem (za prijateljstvom, ljubavi i pripadanjem)
- potrebe za poštovanjem (samopoštovanjem i poštovanjem od drugih, odnosno za
visokom ocenom samog sebe)