УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
Предмет: Стратешки менаџмент у транспорту
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: МОТИВАЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ
Ментор: Студент:
Проф.др. Јелена Вапа Танкосић Милош Малукић SA 855/2017
Нови Сад, 2017 год.
САДРЖАЈ
Увод ...........................................................................................................................3
1. Дефинисање појмова...........................................................................................2
2. Развој теорије мотивације..................................................................................6
3. Подстицање успешности на раду....................................................................14
4. Употреба мотивациских техника....................................................................15
5. Вођење кроз мотивисање.................................................................................19
Закључак................................................................................................................. 22
Литература..............................................................................................................23
1. Дефинисање појмова
Да би се процес мотивације за рад лакше и обухватније схватио и
анализирао потребно је пре свега дефинисати основне појмове : појaм мотива,
процеса мотивације и мотивације за рад.
Постоје различита схватања појма мотива, а једно од најчешћих мотиве дефинише
као унутрашњу покретачку снагу човека која подстиче и усмерава његово
понашање. Мотиви се често поистовећују са потребама, ставовима, интересима,
циљевима. У основи сваког мотивисаног понашања стоји потреба које човек
постаје свестан и чијем задовољењу тежи.
Мотивација
је процес свесног покретања и усмеравања активности човека
ка остварењу одређеног циља. Сваки процес мотивације се може објаснити на два
начина, у ужем и у ширем смислу. У ужем смислу то је процес који се остварује
између потребе и циља. У ширем смислу то је процес од почетка спознаје
одређене потребе, схватања њене неопходности, па све до њеног задовољења,
чиме се иницира нова потреба. Тако се остварује мотивациони циклус понашања,
који се може схватити као круг који почиње јављањем неке потребе, а завршава се
остварењем циља. Између потребе и циља се налазе препреке које мотивационим
циклусом треба савладати. Код нижих мотива мотивациони циклус је једноставан,
док је код виших мотива сложен и садржи низ физиолошких и психолошких
трансформација.
Пошто је мотив изазван и активност почне да се остварује може доћи до
тога да он буде задовољен и незадовољен. Последице су различите. Стално
задовољавање мотива охрабрује личност, она стиче поверење у себе.
Незадовољавање мотива доводи до незадовољства човека који губи поверење у
себе и пасивизира се.
Може се закључити да су мотиви и циљеви основа сваког мотивисаног
понашања, међусобно су чврсто повезани. Мотивација за рад представља систем
метода, поступака и радњи којима се подстиче, усмерава и појачава одређено
понашање радника у процесу рада у циљу остваривања повољнијих ефеката. У
основи сваке мотивације за рад налазе се мотиви. Постоји неограничен број
мотива, веома разноврсних по свом карактеру, значају, интензитету, трајности по
могућности и начину задовољавања. Због тога постоје различите поделе и
систематизације, а најчешћа је подела на : биолошке (урођене, примарне, основне
или базалне) и друштвене (стечене, секундарне, изведене).
Биолошки мотиви се заснивају на биолошким потребама ( потреба за
храном, водом, сном...). Такође у биолошке мотиве убрајају се и они који почивају
на потреби за одмором, кретањем, избегавањем бола, затим ту спада и матерински
4
мотив, сексуални мотив и др. Биолошки мотиви потичу изнутра и постоје код
сваког човека. Задовољавање ових мотива је услов опстанка човека и људске
врсте.
Социјални мотиви почивају на социјалним односно психолошким
потребама. То су стечени мотиви који се стварају у процесу
социјализације.Карактеристика социјалних мотива је да се они могу задовољити
само у оквиру друштвене заједнице. Незадовољавање тих мотива не угрожава
опстанак човека већ доводи до стања психичке напетости док њихово
задовољавање олкшава развој и прогрес. Најзначајнији социјални мотиви су :
мотив сигурности, мотив за припадањем и љубављу., мотив за самосталношћу и
уживањем, мотив за самопотврђивањем и др. Неки биолошки мотиви данас су
захваћени процесом социјализације. Остваривање многих биолошких мотива
врши се под утицајем друштвених, културних, историјских и других фактора.
1.1 Мотиватори
Мотиватори су ситуације и средства којима се активирају или заустављају
одређене активности. Они не изазивају неку активност већ је само активирају и
усмере. Дакле, они нису узрочници активности него њени подстрекачи и
охрабривачи. Потребе постоје и без мотиватора, али је заинтересованост за
њихово задовољавање недовољна. Деловање мотиватора појачава те потребе.
Често се не прави довољна разлика између мотива и мотиватора иако је реч о
појмовима различитог значења. Мотиви су потребе, а мотиватори су средства за
задовољење тих потреба.
Мотиватори се називају и стимулатори и подстицаји и деле се на позитивне
и негативне. За разлику од позитивних мотиватора који подстичу одређене
активности, негативни мотиватори их ометају, успоравају, онемогућавају и
отежавају.
За радну мотивацију посебан збачај имају радни мотиватори. Њихово
дејство на запослене је неуједначено и зависи од многих фактора и околности.
Због тога менаџери морају стално да преиспитују домете могућих мотиватора на
мотивацију запослених како би правовремено предузимали потезе који проистичу
из промењених околности и промењеног дејства појединих мотиватора. Што се
тиче хијерархије мотиватора, они своје место на хијерархијској лествици
заузимају у зависности од броја и значаја потреба које се њима могу задовољити.
Мотиватор којим се задовољава већи број потреба заузима више место у односу
на мотиватор којим се задовољава мањи број потреба. Дакле, позиција мотиватора
на хијерархијској лествици зависи од њихове вредности, која је сразмерна
њиховим могућностима да задовоље одређене човекове потребе.
Вредност радних мотиватора зависи и од броја запослених на које се
одражавају. Што је више запослених на које одређени мотиватор утиче већа је и
вредност тог мотиватора.
5
циљевима организације. Имајући у виду концепт теорије Y и теорије X уочава се
исти циљ а то је мотивисање људи на постизање циљева организације. Разлика је
што теорија Y то чини на много хуманији начин уз много веће уважавање
личности радника, док теорија X постизање циљева врши уз спољну контролу
људског понашања и примењује принуду као мотивациону технику. Теорија Y се
доста ослања на самосвест, самоконтролу, самокритичност и самоодговорност.
Теорију хијерархије потеба и мотива
дао је Abraham Maslov, а касније је
из ове теорије изведена Aldeferova ERG теорија. По Маслову, поједини поступци и
целина понашања сваког човека мотивисани су његовом тежњом да задовољи неке
своје потребе. Мотиви или „покретачи“ људског понашања повезани су са
потребама по принципу хомеостазе. То значи да нека љуска потреба не делује
увек, већ само онда кад је незадовољена и само у оној меери у којој није
задовољена. Важно је уочити да су само незадовољене људске потребе
мотиватори, тј. покретачи одговарајућег понашања. Чим је нека потреба
задовољена, она губи своју покретачку моћ. Ако је потреба делимично
задовољена, одговарајући мотив је делимични ослабљен. У Масловљевом
мотивационом моделу, основне људске потребе сврстане су у следеће групе :
елементарне физичке и физиолошке потребе
потребе за сигурношћу
потребе за пријатељством, љубављу и припадању
потребе за поштовањем и самопоштовањем
потребе за самопотврђивањем
Ниже потребе – почев од физиолошких и потребе за сигурношћу имају јаче
мотивационо дејство од виших потреба. Мотивационо дејство сваке следеће више
групе потреба долази до изражаја пошто се претходно задовоље ниже групе
потреба.
Емпиријска истраживања нису у потпуности доказала Масловљеву теорију.
Први од разлога је то што је тешко емпириски груписати поједине факторе, тако
да оговара претходној подели. Друго, питање је да ли се ових пет група потреба
могу толико раздвојити или се оне међусобно повезују и преплићу, а некада их је
тешко практично разлучити. Треће, емпиријска истраживања показују да потреба
вишег ранга може утицати на задовољство послом, чак и када ниже потребе нису
задовољене. Наравно, све ово не оспорава логику Масловљеве теорије и не
спречава њену даљу примену.
За менаџера практичара овде је најважније да се уочи однос између мотива
заснованих на задовољењу егзистенцијалних потреба (физиолошке и потребе
сигурности), мотива заснованих на задовољењу социјалних потреба (мотива
поштовања,припадања, пријатељства и љубави) и мотива заснованих на
задовољењу развојних ,односно, его потреба (самоактуализације или
7
