0
СEМИНАРСКИ РАД ИЗ
“УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА”
-
МОТИВАЦИЈЕ -
Београд 2021.
3
тако што ће јој се дати приоритет над другим потребама . У пословној организацији
менаџери морају познавати све мотивационе факторе који им стоје на располагању. Такође,
морају знати да их на одговарајући начин примене, односно комбинују, јер сваки појединац
може исту потребу да задовољи на више различитих начина, а такође ће, примена истих
мотивационих фактора код различитих људи за резултат имати различите перформансе.
Муллинс такође сврстава мотивационе факторе рада у три основне катергорије и то :
-
економске награде
као што су зарада, разне бенефиције, пензиони фондови, материјална
добра и осигурање – ово је инструментални приступ послу, а бави се "другим стварима"
-
унутрашње задовољство
које произлази из саме природе посла, интереса за посао и
личног развоја – ово је лични приступ послу и бави се "самим собом"
-
друштвени односи
као што су пријатељства, групни рад и жеља за припадањем, статусом и
повезаношћу – ово је друштвени приступ послу и бави се "другим људима"
Без обзира на различите теоретске приступе класификацији, фактори које менаџмент у
пракси користи као инструмент подстицаја морају бити одабрани тако да представљају
одговарајућу комбинацију награда и казни како би се постигло жељено понашање
запослених, што није једноставан посао и захтева напор и одговорност менаџера.
ДЕФИНИЦИЈА МОТИВАЦИЈЕ
Мотивација
се може дефинисати као процес покретања, усмеравања и одражавања људског
понашања ка одређеном циљу. Основни процес мотивације заснива се на три елемента:
потреба, покрет, награда
. Потреба представља стање психолошког или физиолошког
дебаланса/тензије који тежи да буде задовољен. Покрет је акција која се предузима да би се
тензија уклонила, и на крају награда је постигнуће којим се отклања тензија.
За менаџмент предузећа је од велике важности да познају профил мотивације својих
запослених. Продуктивност рада зависи директно од мотивисаности запоселних а да би
4
остварили максимални степен мотивације запоселних, менаџери морају да познају потребе и
мотиве људи којима руководе, а такође и знати како да обезбеде задовољење тих потреба.
Задовољство запослених је једини начин да се на дуге стазе обезбеди продуктивност и
креативност запослених.
Слика 2. Процес мотивације
ТЕОРИЈЕ САДРЖАЈНЕ МОТИВАЦИЈЕ
Садржајне теорије мотивације су оријентисане на утврђивање група потреба или мотива које
утичу на понашање наглашавајући првенствено потребе људи као мотивацију за рад.
Потребе иницирају жеље чије задовољење захтева одређене акције да би се постигао коначни
циљ, а то је задовољење потребе. Садржајне теорије су знатно старије од процесних и
почињу с теоријама инстинкта, теоријама удовољавања органским потребама и теоријама
спољашњих подстицаја.
Од новијих садржајних теорија мотивације најзначајније су:
1. теорија хијерархије потреба (Маслов-љева хијерархија потреба)
2. теорија хијерархије три врсте потреба (ЕРГ модел, Алдерферов модел потреба)
3. теорија мотивације постигнућа
4. теорија два фактора
5. теорија мотивације улога
Теорија хијерархије
потреба је позната и као Маслов-љева хијерархија потреба, а темељи се
на комплексности људске личности и потреба које су хијерархијски организоване.
Захваљујући својој једноставности, ово је још увек најпопуларнија и најпознатија теорија
Задовољена
потреба
акција
тензија
Незадовољена
потреба
