Универзитет у Приштини-Кос.Митровици
Медицински факултет
предмет
Неурологија
2
1. УВОД
Фронтални, темпорални, паријетални и окципитални режњеви покривају површину
мозга (види слику бр 1: Режњеви мозга); инсула се налази испод Силвијеве пукотине.
Лимбички режањ (лимбични систем) је подручје у облику латиничног слова ц-(C) на
најмедијалнијој страни сваке мождане хемисфере; то укључује неке делове суседних
режњева.
Иако се специфичне функције приписују сваком режњу, већина активности захтева
координацију више области у обе хемисфере. На пример, иако је оптички режањ важан
за визуелну обраду, диелови паријеталног, темпоралног и фронталног режња са обе
стране такође обрађују сложене визуелне стимулусе.
Једнострана оштећења мозга указала су да постоји различитост функција између
хемисфера мозга, које су класично дефинисане као доминантна, лева и недоминантна,
десна хемисфера мозга. То је само функционална асиметрија. Доминантност за говор и
функције повезане са говором, читање, писање и рачунање код већине је лева
хемисфера мозга задужена, док десна има улогу у организацији видно просторних
функција и назива се недоминантном. Анатомска подела на режњеве не подразумева
оштру функционалну или цитоархитектонску поделу дуж њихових граница.
2. СИНДРОМ ФРОНТАЛНОГ РЕЖЊА
Примарна моторна подручја обезбеђују финале заједничког пута за координацију
комплексних моторних радњи. Клинички важни региони фронталног режња су
примарна моторна кора, суплементарна кора, Брокина област, осмо бродманово поље,
перфорантна кора и кортикални миктурациони центар.
2.1. Примарна моторна кора
Примарна моторна кора се налази у прецентралном гирусу и има улогу у контроли
моторних функција супротне половине тела.
Универзитет у Приштини-Кос.Митровици
Медицински факултет
предмет
Неурологија
4
Оштећење перфронталног, надмодалног кортекса узрокује поремећаје понашања типа
социјалне дезинхибиције, губитка иницијативе и интересоваља, неспособност решавања
проблема и губљење способности апстрактног мишљења, поремећаје концентрације и
пажње.Тешка обострана оштећења посебно орбитофронталног режња праћена су
акинетским мутизмом, болесник има очуван циклус будности и спавања, али сем
спонтаних покрета очних јабучица нема спонтаних покрета и у инконтинентан је.
Постоје три перфронтална синдрома и то ортобитофронтални, синдром конвекситета и
медијални фронтални синдром приказани у табели бр 1.
Табела бр 1. Схематски приказ три основна префронтална синдрома
Оштећење фронтобазалних (орбитофронталних) структура мозга првенствено ремети
афективно понашање било у смислу хипо- или хиперфункције. Високо
издиференциране способности комуникације и социјалне интеракције су нарушене.
Афекат болесника прогресивно постаје заравњен (апатија, индиферентност) или се
испољава импулсивност у понашању, болесник постаје неадекватно жовијалан и не
може више да задовољи ни основна правила социјалног и етичког понашања (тзв.
дезинхибиција). Моторно тестирање указује или на персеверативност (понављање
моторног обрасца) илина непостојаност. Персеверативни болесници дуго задржавају
било који заузети став или положај, а ако их испитивач помери они репетитивно
понављају исти покрет. Понекад имитирају гестове испитивача (ехопраксија и
имитативно понашање) или понављају речи који су чули (ехолалија). При покушају
пасивног покретања екстремитета пружају невољан отпор (паратонија) на начин веома
сличан као код болесника са схизофренијом. Најзад, оштећење доњих или орбиталних
фронталних гируса може бити праћено поремећајима олфактивних функција и оптичких
нерава, обзиром на анатомску близину ових структура.
Орбитофронтални синдром Синдром конвекситета Медијални фронтални
фронталног режња синдром
- Дезинхибиција понашања * Апатија - Смањење спонтаних
. покрета
- Оштећено расуђивање * Индиферентност - Инконтиненција
- Емоционална лабилност * Поремећано апстрактно - Сиромашна
. мишљење говорна продукција..
