ORGANIZACIONA STRUKTURA I DIZAJN
1. MREŽNE ORGANIZACIJE
1.1. Uticaji okruženja na nastanak mrežnih organizacija
Osnovna karakteristika današnjeg okruženja je nestabilnost tj. turbulentnost.
Organizacije da bi opstale, moraju biti
fleksibilne
. U cilju ostvarenja konkurentske
prednosti i u cilju opstanka na tržištu, organizacije se udružuju na razne načine i ponovo
je pažnja usmerena ka ljudima.
Menažeri shvataju da su im potrebne fleksibilne organizacije koje mogu da isporuče
proizvode i usluge visokog kvaliteta i koje podržavaju internu kooperaciju.
Osnovni trend novih organizacija jeste smanjivanje (
downsizing
). Međutim, pitanje
je na koji način smanjiti organizaciju. Značajnu pomoć kod rešavanja ovih problema
obezbedio je
koncept lanca snabdevanja
koji je definisao
Porter
1.2. Koncept lanca vrednosti
Analiza lanca vrednosti omogućila je izdvajanje osnovnih aktivnostikoje organizacija
koristi za projektovanje, proizvodnju, trgovinu i distribuciju svojih proizvoda ili usluga.
Te aktivnosti su osnovne konkurentske prednosti.
Lanac vrednosti je projektovan da prikaže ukupnu vrednost organizacije. Postoje :
-
primarne aktivnosti
(uključuju kreiranje proizvoda, njegovu prdaju,
transfer do kupca i postprodajne usluge)
-
aktivnosti podrške
(podržavaju osnovne aktivnosti i jedna drugu, uključuju
obezbeđenje kvaliteta, razvoj tehnologije, upravljanje ljudskim resursima i
infrastruktura firma)
Primarne aktvnosti:
-
ulazna logistika
(uključuje skladištenje, rukovanje materijalom, ...)
-
operacije
(transformišu ulaze u finalne proizvode)
-
izlazna logistika
(skladištenje i distribucija proizvoda do kupca)
-
marketing i prodaja
(daju razlog kupcu za kupovinu)
-
usluge
(povećavaju ili održavaju vrednost)
Aktivnosti podrške:
-
nabavka
(odnosi se na kupovnu funkciju)
-
razvoj tehnologije
(uključuje inžinjering i razvoj procesa – po Poteru)
-
upravljanje ljudskim resursima
(zapošljavanje, obuku, razvoj, ... ljudskih resursa)
-
infrastruktura firme
(opšte menadžerske aktivnosti: održavanje, planiranje , ...)
-
obezbeđenje kvaliteta
(uključuje praćenje, isptivanje, proveravanje ...)
Iako definisanje aktivnost zahteva proces disagregacije, lanac vrednosti nije serija
nezavisnih već
sistem međusobno zavisnih aktivnosti
. Svaka aktivnost je povezana i
zavisi od prethodne „uzvodne“ aktivnosti i utiče na narednu „nizvodnu“ aktinost.
Suština
primene lanca vrednosti kod izgradnje mrežnih organizacija jeste da
organizacija može da sagleda sve aktivnosti koje obavlja i da zadrži one koje su primarne,
a za koje je ona kompetentna (obavlja ih brže i jeftinije od drugih organizacija). Ostale
aktivnosti dislociraju se na druge organizacije koje su kompetentnije za njihovo
obavljanje.
1.3. Mrežne srukture
Mreža obuhvata čvorove i veze. Mrežna organizacija je skup autonomnih
organizacija ili jedinica koje se ponašaju kao samostalni entiteti (čvorovi) koji koriste
različite mehanizme (veze) za kordinaciju i kontrolu.
Čvorovi
su obično pravno
nezavisni entiteti, ali ne uvek. Čvorovi mogu biti ljudi, timovi ili organizacije.
Veze
su
različiti mehanizmi za kordinaciju i ugovaranje.
Uspeh ove vrste organizacije leži u razvoju informacione tehnologije. Prednost je
fleksibilnost u reagovanju na promenljive uslove poslovanja, omogućava organizaciji da
funkcioniše kao manje složen osnovni sistem (čime se redukuju troškovi i povećava
efikasnost). Nedostaci su vezani za upravljanje mrežom. Što je veća složenost mreže teže
je kontrolisati promene. U slučaju da deo mreže ne obavi posao ili kasni posledice oseća
ceo sistem.
Mrežna organizacija predstavlja složen mozaik bočnih komunikacija, odlučivanja i
procesa kontrole. Razlikujemo tri osnovna tipa mrežnih organizacija:
-
internu
-
stabilnu
-
dinamičku
1.3.1. Interna mreža
Interna mreža je velika kompanija koja vodi svoje jedinice kao posebne
profitne
centre
. Ne želi nijednu aktivnost da prepusti drugima. Organizaciji se više isplati da
aktivnost obavlja interno nego da ih nabavlja spolja. U okviru mreže jedinice se podstiču
da prodaju svoje proizvode i van kompanije. U ovim organizacijama upravni odbor se
ponaša kao broker (broker koordiniše aktivnosti sastavnih delova).
1.3.2. Stabilna mreža
Sastoji se od centralne kompanije za koju najveći broj operacija obavljaju druge
organizacije. Ona zadržava samo aktivnosti za koje je kompetentna. Na taj način formira
se mreža koju čini centralna kompanija i grupa manjih organizacija koje su pod njenom
kontrolom. Ova mreža je stabilna zbog odnosa između centralne organizacije i njenih
članica (članice se retko menjaju – postoji poverenje). Prednosti su: viši kvalitet
proizvoda, niža cena, bolja konkurentnost.
1.3.3. Dinamička mreža
Dinamička mreža gotovo sve obavlja spolja. Ova organizacija okuplja tj. povezuje
imovinu koja je vlasništvo drugih kompanija. Integrator je obično „nizvodni igrač“ čija je
osnovna kompetentnost
razumevanje tržišta
. Dinamičke mreže su karakteristične u
modi, proizvodnji igračaka i u izdavaštvu.
To je najfleksibilniji oblik povezivanja organizacija jer nastaje kada je potrebno
obaviti određeni posao brzo i kvalitetno. Nakon realizacije posla mreža se raspušta.
Centar mreže jeste vodeća organizacija koja preuzima ulogu brokera.
Dinamička organizacija se naziva i virtuelnom organizacijom
Virtuelna organizacija
se definiše kao privremena mreža nezavisnih kompanija
povezanih informacionim tehnologijama kako bi delile veštine, troškove i pristup
kupcima. Javlja se u modnoj industriji. Često se vezuju za uslužne aktivnosti.
1.3.4. Tržišne mreže
