FAKULTET ZA POSLOVNU EKONOMIJU
SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovni informacioni sistemi
Tema:
MREŽNO RAČUNARSTVO
Mentor:
Student:
Mrežno računarstvo
Sadržaj
1.
Uvod……………………………………………………………………….…….…….3
2.
Računarske Mreže……………………………………………………………………..4
3.
Lokalne računarske mreže - LAN…………………………………………………..…5
4.
Medijumi za prenos podataka u LAN mrežama……………………………………….6
5.
Protokoli u LAN mrežama……………………………………………………….……6
6.
Topologije LAN mreža………………………………………………………………..7
7.
LAN sa zajedničkom magistralom…………………………………………….………8
.
8.
LAN sa prstenastom topologijom……………………………………………….……..9
9.
LAN sa hab topologijom………………………………………………..……………10
10.
LAN softver…………………………………………………………..………………11
11.
Globalne računarske mreže-WAN….………………………………………………..12
12.
Internet kao globalna računarska mreža……………………………………….……..12
13.
Metropolitenska računarska mreža - MAN……………………………………….….13
14.
Personalna računarska mreža - PAN……………………………………………...….14
15.
Zaključak………………………………………………………………………….….15
16.
Literatura……………………………………………………………………………..16
2
Mrežno računarstvo
RAČUNARSKE MREŽE
Računarska mreža može se definisati kao skup autonomnih računara međusobno
povezanih istom tehnologijom. Računarsku mrežu čini skup računara, (uključujuči sve
jedinice koje se na računar povezuju) koji su međusobno povezani komunikacionim
kanalima. Povezivanje može biti direktno ili indirektno. Direktno povezivanje je povezivanje
preko kablova, a indirektno korišćenjem modema. Računari u mreži međusobno
komuniciraju preko unapred određenih pravila, odnosno protokola. Ova pravila se u osnovi
baziraju na ISO-OSI referentnom modelu.
Nastanak računarskih mtreža
Američka vlada je postavila osnove Interneta 1969. godine, uspostavljanjem računarske
mreže između svih bitnih naučnih i vojnih institucija, korišćenjem telefonskih linija. Tim
povezivanjem je nastala prva funkcionalna računarska mreža, koja je nazvana ARPANET
(Advanced Research Projects Agency Network).
Formirana je grupa. «ARPANET tim», koja je okupljala mlade istraživače i stručnjake koji su
se bavili razvojem i arhitekturom ove mreže. ARPANET je mreža u potpunosti bazirana na
«komutaciji paketa». Nju su u tom trenutku činila četiri mala IMP (Interface Message
Processor) računara. Oni su skladištili i preusmeravali «pakete», a međusobno su
komunicirali pomoću modema brzine 50 kbita u sekundi, bit-serijskom vezom. ARPANET,
prvenstveno tretiran kao vojni projekat, zahvaljujući snalažljivim entuzijastima sa različitih
univerziteta, početkom sedamdesetih godina, lagano otvara vrata civilnoj upotrebi. Pod
izgovorom da to olakšava razmenu i pristup za nauku i istraživanja važnim podacima koji su
arhivirani u udaljenim računarima, čime se na neki način ostvaruje i značajna novčana ušteda
uz poboljšanje kvaliteta nastave, mnoge visokoškolske ustanove u Americi počinju da se
povezuju pomoću ARPANET-a.Godine 1973. ARPANET prelazi Atlantik i stiže u Evropu,
tačnije u Veliku Britaniju i Norvešku.
Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, usavršavaju se različiti mrežni protokoli
-standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže. Dobri protokoli
poboljšavaju parametre i kvalitet veze, sigurnost i količinu uspešno prenesenih podataka i
iskorišćenost mreže. Najvažniji trenutak po ovom pitanju se dogodio 1983. godine, kada se sa
do tada uobičajenog NCP protokola (Network Control Protocol), prešlo na TCP/IP protokol
(Transmission Control Protocol/ Internet Protocol). To se događalo u vreme kada se
ARPANET iz vojnog u značajnoj meri već transformisao u javni istraživački projekat i kada
je njime već bilo umreženo nekoliko stotina računara širom sveta. TCP/IP protokol je stvoren
da bude fleksibilan, kako bi omogućio da različite mreže budu funkcionalne u zajedničkom
okruženju
.
Prelazak na TCP/IP je trajao skoro pet godina, skoro do 1989. godine. Ta godina
je iz još jednog razloga veoma značajna za istoriju Interneta jer se tada prvi put pojavljuje
pojam WWW (World Wide Web) adrese. 1993. godine pojavio se prvi prilagođen Internet
pretraživač (browser). Zvao se Mosaic a razvijen je na Univerzitetu u Ilinoisu.. Njegovom
pojavom je ispunjen softverski uslov da se Internet učini pristupačnim najširem krugu
korisnika, koji se nikada nisu stručno bavili računarima i nisu poznavali često složene i čudne
naredbe do tada neophodne da bi se poslala ili primila jednostavna elektronska pošta. 2
ARPANET je osamdesetih godina prošlog veka lagano evoluirao iz vojnog u ekonomski
veoma isplativ, najšire rasprostranjeni globalni projekat, doživevši transformaciju u pravom
4
Mrežno računarstvo
smislu reči globalnu mrežu. Iako je umesto planirane vojne doživeo široku civilnu i
komercijalnu primenu, cilj njegovih projektanata je ostvaren: «mreža svih mreža», Internet je
po svemu sudeći praktično neuništiv.
Elektromagnetni signali
U komunikacionom sistemu podaci se prenose iz jedne tačke u drugu posredstvom električnih
signala.
Analogni signal je kontinualni promenqivi elektromagnetni talas koji se može
prostirati preko različitih medijuma, zavisno od njegovog spektra; primer su žičani medijumi
kao što su upredene parice i koaksijalni kablovi, optički kablovi i bežični - atmosfera i
propagacija kroz vazduh.
Digitalni signal su sekvence naponskih (strujnih) impulsa koji se mogu prenositi
preko žičanog medijuma; na primer konstantni pozitivni napon može da predstavlja binarno
1, a konstantni negativni napon binarno 0.
Prednost digitalnih signala je u tome što su wihovo generisawe i prenos generalno jeftiniji od
analognih signala, a mawe su osetqivi na smetwe. Mana im je što su na istom rastojawu
zna~ajnije oslabqeni od analognih signala. Zbog većeg slabdevnja snage signala na višim
učestalostima impulsi su postali zaobljeni i smanjeni. Jasno je da ovo slabljenje brzo vodi do
gubitka informacije koja je sadržana u signalu koji se prostire kroz provodnik.
Novije alternative analognim modemima
Digitalna pretplatnička linija-DSL Nakon što su tradicionalni modemi dostigli svoje vršne
performanse, u pogledu brzine prenosa podataka, telefonske kompanije su razvile jednu
drugu tehnologiju nazvanu DSL (Digital Subscriber Line), koja obezbedjuje brzi pristup
Internetu. DSL podržava rad brzih digitalnih komunikacija preko postojeće pretplatničke
telefonske linije. DSL tehnologija predstavlja skup tehnologija pri čemu se svaka od njih
razlikuje po prvom slovu, kao na primer ADSL, VDSL, HDSL, i SDSL. Skup tehnologija
naziva se xDSL, gde se x može zameniti sa A, V, H, ili S.
5
