UNIVERZITET U SREMSKOJ KAMENICI
KONSULTATIVNI CENTAR
NIŠ

PRISTUPNI RAD

RAČUNOVODSTVENE PREVARE

Mentor: Student:
prof.dr Slobodan Vidaković Manijlović Stefan

147/11

Niš, april, 2012.

Sadržaj:

Režime …….…………………………………………………………………….……….. 3

Ključne reči ……………………………………………….…………………..………….. 3

Uvod …………………………………………………………………….…….………….. 3

1. Privredni kriminal kao stalni pratilac razvoja društva …………………………….…... 4

1.1. Evolucija naučnog proučavanja privrednog kriminala ………..……………… 4

1.2. Privredni kriminal protiv finansijskog interesa Evropske Unije ……….…….. 4

2. Slabosti u nadzoru kao izvor nastanka i širenja kriminalnih radnji ………………..….. 5

2.1. Interna kontrola …………………………………………………………..…… 5

2.2. Interna revizija …………………………………………………….………….. 7

2.3. Savremena uloga i zadaci revizijskog odbora ……………………..…..…….... 9

3. Računovodstvene prevare ……………………………………………………………. 10

3.1. Pojam i vrste prevara ………………………………………………...………. 10

3.2. Podela kriminalnih radnji u finansijskim izveštajima ……………...………… 10

3.3. Faktori koji utiču na pojavu kriminalnih radnji u finansijskim izveštajima … 11

3.4. Netačni finansijski izveštaji usled grešaka i prevara …………...……...…….. 12

4. Preventivna linija odbrane od računovodstvenih prevara ……………..………..…… 13

4.1. Pojam korporativnog upravljanja i princip korporativnog upravljanja prema …..

OECD-u …………………………………………………………….………... 13

4.2. Preventivno delovanje interne revizje u anticipiranju budućih rizika ……..…. 13

4.3. Izloženost riziku od kriminalnih radnji………………………………..……… 14

4.4. Izloženost riziku unutar životne sredine na finansijska izveštavanja ….....…... 16

5. Retrospektivna linija odbrane od računovodstvenih prevara …………..……...…….. 18

5.1. Opravdanost potrebe uvođenja forenzičkog računovodstva ………………….. 19

5.2. Forenzičko računovodstvo kao deo nove računovodstvene profesije ………… 19

5.3. Osnovni razlozi za privredni kriminal u računovodstvu ……………………… 20

5.4. Otkrivanje privrednog kriminala u računovodstvu …………………………… 21

5.5. Smanjivanje privrednog kriminala u računovodstvu …………………....……. 21

5.6. Međunarodni revizijski standardi protiv kriminalnih radnji …..……………… 21

Zaključak ……………………………………………………………………..……….. 23

Literatura ……………………………………………………………………….….…... 23

1. Privredni kriminal kao stalni pratilac razvoja društva

U današnjem društvu su česte pojave kao: pranje novca, korupcije, prevare, utaje poreza,

crni fondovi, trgovina droge i sl. Poznavaoci takvih poslova ocenjuju da njihova vrednost
godišnje iznosi od 3 do 5 % svetskog društvenog proizvoda. Poslovi takve vrste nsiu zaobišli
samo porezne obaveze, već služe i finansiranju organizovanog kriminala i terorizma.

1.1. Evolucija naučnog proučavanja privrednog kriminala

Krajem XIX veka u uslovima pune ekspanzije industrijske proizvodnje, velike

akumulacije novca i imovine, nastajanja velikih kapitalističkih država, širenje svetske trgovine i
naglog porasta broja stanovništva pojavio se veliki broj privrednih nepravilnosti krimrnalnog
karaktera. Edwin Shutherland (1883-1950) predstavlja začetnika naučnog proučavanja privrednog
kriminala.



Prvi važan pisani rezultat proučavanja privrednog kriminala su bili u SAD-u poznati već
na pragu 20. veka. Tada se na području privrednog kriminala posebno spominju dela
Edwina Shutherlanda, koji se najviše bavijo privrednim kriminalitetom koji su
prouzrokovali poslodavci, a posledice su najviše osećali deoničari i javnost.



Donald Creesez je definisao osobu koja proneveri: radi se o osobi koja u dužem ili kraćem
roku prisvaja sredstva, čime je ta osoba, po pravili nižeg društvenog reda, koja prisvaja
sredstva koja su joj upravo na raspolaganju.



Joseph Wells je ovlašćeni privredni revizor i veštak za istraživanje privrednog kriminala i
već se dugi niz godina bavi kriminalitetom, između ostalog je i agent američkog FBI.
Osnivač je i predsednik američkog Udruženja veštaka za istragu privrednog kriminala.



Steve   Albrech   se   slaže   da   privredni   revizori,   porezni   savetnici   i   knjigovođe   nemaju
dovoljno   znanja   da   bi   se   uspešno   bavili   otkrivanjem   i   sprečavanjem   savremenog
privrednog   kriminala.   Veštaku   privrednog   kriminala   potrebno   je   znanje   iz   sledećih
obrazovnih područja: računovodstvo, pravo, metodika rada veštaka, kriminolagija.



Richard Hollinger i John Clark su izvršili istraživanja na osnovu kojih su razvili pet
međusobno povezanih hipoteza o kraađama koje učine zaposleni.



Američko udruženje veštaka za istragu privrednog kriminala pod čijim je okriljem 1993.
godine nastala studija o primerima privrednog kriminala u SAD-u i kasnije još više
istraživanja na tom području. Rezultat zadnjeg istraživanja je između ostalog drvo
privrednog kriminala u preduzećima.

1.2. Privredni kriminal protiv finansijskog interesa Evropske Unije

Od svog osnivanja pre pet decenija, Evropska unija, kao regionalna ekonomska politička i

bezbednosna organizacija je prošla kroz više faza svoga razvoja koje su predstavljale kvalitativni
pomak u njenoj organizaciji, nadležnostima i delovanju stvarajući tako najmoćniju međudržavnu
organizaciju u svetu. Kao jedno od važnih polja delovanja - tzv. 'treći stub' Evropske unije se
ogleda u njenoj aktivnosti na izgradnji i unapređenju 'prostora slobode, bezbednosti i pravde'.

U okviru ove oblasti, posebno je značajna aktivnost Evropske unije, njenih pojedinih

organa, grupa i samih država članica u preduzimanju preventivnih mera u cilju sprečavanja i

suzbijanja posebno opasnih protivpravnih ponašanja pojedinaca i grupa koja su određena kao
teška međunarodna krivična dela u okviru organizovanog kriminala: terorizam trgovina opojnim
drogama, pranje novca i korupcija. Upravo u ovom radu se razmatra mesto i uloga Evropske unije
u sprečavanju i suzbijanju organizovanog kriminala kao izuzetno opasne pojave koja je
upravljena protiv ekonomskih (finansijskih) interesa Evropske unije u celini odnosno njenih
država članica.

U Nemačkoj je na toj osnovi 1993. Zakon o pranju novca, kojim su regulišu pravni propisi

za finansijske i kreditne institucije s namerom uspostavljanja zaštitnih sistema za preventivno
delovanje i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorističkih dela. Tim pravnim sredstvima su
privredni revizori dobili neke zadatke povezane s revidiranjem godišnjih izveštaja i otkrivanja
pranja novca. Profesionalne organizacije privrednih revizora su dužne da obrazuje svoje članove
za te dodatne zadatke i nude im stručnu pomoć na tom odručju.

Prva smernica Evropse Unije iz 1991. godine je kasnije doživela dve promene, zadnja –

treća smernica je bila prihvaćena 2005. godine i zadužila je države članice, da u svoja pravna
uređenja ugrade još veću brigu o otkrivanju i nadziranju poslovnih veza politički ispostavljenih
osoba i sastave obavezne kataloge takozvanih privrednih ovlašćenika.

2. Slabosti u nadzoru kao izvor nastanka i širenja kriminalnih radnji

Nedovoljna kontrola poslovanja preduzeća što interna tako i eksterna stvara idealne uslove

za pojavu privrednog kriminala. Uz nedostatak kontrole lako je prikriti sve malverzacije u
poslovanju i na taj način ostvariti ličnu dobit ili ostvariti neki drugi lični interes.

2.1. Interna kontrola

Inerna kontrola je osnovni i najvažniji oblik kontrole u preduzeću predstavlja, koja je

važna kako za vođenje računovodstvenih i finansijskih evidencija preduzeća, tako i za upravljanje
preduzećem. Procenom sistema interne kontrole revizor određuje neophodni obim i pravac
revizorskog rada i mišljenje o realnosti finansijskih izveštaja.

Sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke koje je usvojila uprava nekog

preduzeća kako bi joj pomogli u postizanju ciljeva uprave vezanog za obezbeđenje redovnog i
efikasnog obavljanja njenog poslovanja. U sve poslovne aktivnosti preduzeća je utkan sistem
interne kontrole i njegovo poslovanje je usko vezano za obavljenje poslovne delatnosti.

Važni ciljevi konrole operacija, aktivnosti redovnog poslovanja, su precizne informacije

radi donošenja internih odluka i zaštite sredstava. Za internu kotrolu odgovorni su svi u
organizaciji: menadžment, upravni odbor, inerni revizori i ostalo osoblje.

Prema autoritativnoj studiji na temu interne kontrole, interna kontrola se može definisati

kao proces, ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća, manadžmenta i ostalog
osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledećim
kategorijama i efikasnost i uspešnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izveštavanja, saglasnost
sa postojećim zakonima i propisima i zaštite imovine od neovlašćenog prisvajanja, korišćenja i
otuđenja. Ova definicija održava osnovne koncepte, i to:

Interna kontrola se može podeliti na dve široke kategorije nadzornog delovanja, i to:

administrativnu kontrolu i računovodstvenu kontrolu. Ove funkcije upravlljanja se prepliću tako
da se između njih ne može povući neka precizna granica.

Administrativna interna kontrola obezbeđuje efikasnost u poslovanju tako da se

poslovanje u svim sektorima i odeljenjima preduzećima odvija u skladu sa proklamovanom
poslovnom politikom. Obezbeđuje stabilan ritam personalnog servisiranja poslovne aktivnosti i
ostavljaju utisak bezbednosti kod poslovnih partnera.

Računovodstvena kontrola uključuje finansijske aktivnosti i obuhvata organizaciju,

metodologiju i evidenciju s ciljem obezbeđivanja zaštite sredstava i verodostojnosti finansijskih
izveštaja, a koncipirana je na taj način da pruži pouzdane dokaze. Definicija finansijsnke kontrole
isključuje pitanje uspešnosti poslovanja, vrednosti novca i usklađenosti sa zakonskom
regulativom.

Razmatranje efikasnosti interne finansijske kontrole može zahtevati i razmatranje

određenih kontrola poslovanja i usklađenosti, koje se odnose na aktivnosti koje imaju, ili bi mogle
imati, potencijalno značajan finansijski uticaj na istinit i objektivan prikaz finansijskih izveštaja.
Svaka poslovna transakcija treba da prođe kroz četiri odvojene faze:

1. Prva faza - treba da bude označeno ko odobrava transakciju;
2. Druga - transakcija treba da bude odobrena;
3. Treća - treba da bude izvršena;
4. Četvra - sledi evidentiranje.

Ove faze imaju kontrolnu ulogu, kako bi osoba odgovorna za sledeću fazu transakcije vršila
kontrolu rada izvršenu u prethodnoj fazi, a kontrolni učinak se sastoji u tome što se eventualne
greške mogu otkriti i otkloniti pre završetka transakcije.

2.2. Interna revizija

Prema R. Allen – u i D. Tommasi – ju, interna revizija se definiše kao nezavisna,

nepristrasna,   zaštitna   i   savetodavna   aktivnost,   dizajnirana   da   dodatno   poboljša   aktivnost
organizacije. Ulogu interne revizije u poslovnom sistemu i njen doprinos u povećanju efektivnosti
upravljanja i poslovanja teško je shvatiti bez poznavanja njenog ranog nastanka i razvojnog puta,
kao i stanja tog oblika internog nadzora u razvijenim zemljama tržišne ekonomije.
Nadzor nad poslovanjem preduzeća pored sistema internih kontrola, ogleda se i u formi nadzora
koji   se   naziva   interna   revizija.   Razvoj   preduzeća   i   izmena   njegove   organizacione   strukture,
različiti vlasnici kapitala, razvoj menadžmenta i odgovornost menadžera za poslovanje i rezultate
razvoja, uslovili su razvoj revizije koje se izvodi unutar preduzeća. Interna revizija razvila se
dosta davno. U oblasti rukovanja novčanim sredstvima i to nad licima koja su naplaćivala poreske
obaveze,   pojavljuju   se   prvi   segmenti   internog   nadzora   tj.   interna   revizija.   Jedna   za   vreme
odvijanja samog procesa rada a druga nakon završetka procesa rada.

Prema pouzdanim dokazima prethodne i naknadne kontrole javljale su se u drevnom

Egiptu, nadgledanjem poreskih prihoda putem dve posebne osobe. Teoretičari revizije vide njene
korene još u staroj Grčkoj. Kao kolekva moderne interne revizije pominje se Italija. Moderna
interna revizija razvija se od 1864. godine kada je u SAD organizovano prvo odeljenje za internu
reviziju.

U SAD je 1941. godine osnovan Institut za internu reviziju. Veliki broj stručnjaka a

kasnije i preduzeća učlanio se u njega. Institut izdaje stručni časopis „ Interni revizor „ i drugu
stručnu literaturu čijim izdavanjem je dao snažan impuls razvoju interne revizije u svetu.