Fakultet za menadžment F@M
Njegoševa 1/a, 21205 Sremski Karlovci
Seminarski rad
Multimedija i Virtuelna realnost
Sremski Karlovci, Jul 2014.
Profesor
:
Asistent:
Student:
Broj indeksa:
Sadržaj
1.
Uvod ............................................................................................................ 2
2.
Šta je to Virtuelna stvarnost – definicija ..................................................... 3
2.1. Matematički opis virtualne scene ...................................................... 5
3.
Kod - elektronska slika kao digitalni zapis ................................................. 5
3.1. Univerzalni smisao koda i digitalizacije ........................................... 6
4.
Uređaji za virtuelnu stvarnost …………………………………………. 7
5.
Praktična primena virtuelne stvarnosti ………………………………. 11
5.1. Primena u zabavi ……………………………………………….. 12
6.
Virtuelni svet na polju e-učenja ………………………………………. 14
6.1. Avatar tehnologija ……………………………………………… 15
7.
3D tehnologija …………………………………………………………. 17
8.
Cena virtuelne stvarnosti ……………………………………………… 18
8.1. Virtuelni život …………………………………………………... 19
9.
Zaključak ………………………………………………………………. 20
10. Literatura ………………………………………………………………. 21
1
2.
Šta je to virtuelna stvarnost - definicija
Virtualan znači providan, uobražen - u smislu uobrazbe – pričinjenosti.
Virtualna stvarnost je produžetak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika,
zvukova i animacije.Virtualna stvarnost je interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog
pojma.
Virtual Reality – Virtuelna stvarnost (VR) je termin novijeg datuma i vezan je za pojavu naprednih
kompjutera, jer su tek kompjuteri sa snažnim grafičkim modulima omogućili realističnu
vizualizaciju digitalnih modela. U prvim generacijama GUIA (Graphical User Interface-Metod
olakšane interkacije sa računarom putem grafičkih, virtuelnih objekata, ali je više nego jasno da je
“Crtanje na kompjuteru” nemoguće bez grafičkog interfejsa. Prema tome, uopšte nije pogrešno reći
da je GUI bio prvi korak ka onome što danas zovemo kompjuterska grafika)
kada je konkretno reč o
građevinarstvu i arhitekturi, razgledanje virtuelnih prostorija buduće građevine zaista liči na šetnju
u stvarnom objektu i taj osjećaj kretanja u nečemu što ne postoje možda jeste i najbolja definicija
virtuelne stvarnosti. Ali tek sa pojavom snažnih grafičkih platformi i pratećeg softvera omogućeno
je iscrtavanje stvarnog, optički realističnog izgleda 3D modela do najmanjih detalja i to u
interakciji sa ambijentom i prema vizuelnim svojstvima materijala (tekstura, refleksija,
transparentnosti). Rezultat ovoga bile su veoma uverljive slike koje su davale veštačke prizore
identične stvarnim ili prizore onoga što će se tek desiti.
3
Virtuelna stvarnost predstavlja skup tehnologija koje se koriste za sintetizaciju autentičnog sklopa
vizuelnih, zvučnih, dodirnih, a ponekad i drugih čulnih iskustava, kako bi stvorile iluziju da
praktično nepostojeće stvari definisane i smeštene samo u računarskoj memoriji mogu da se vide,
čuju, dodirnu i osete na neki drugi potreban način. Ove tehnologije se takođe koriste da bi
autentično registrovale ljudske pokrete, zvuke i druge moguće ulazne podatke. S obzirom da više od
jednog korisnika može da učestvuje u ovom procesu, virtuelna stvarnost se može shvatiti i kao
medijum.
Reč „virtuelno“ se tokom poslednjih decenija koristi vrlo često. Danas postoje virtuelni univerziteti,
virtuelne kancelarije, virtuelni ljubimci, virtuelne izložbe, muzeji, pa čak i virtuelni lekari... Ova
tehnologija se prvi put pojavila sredinom osamdesetih i krenula je serija konferencija, izložbi, TV
programa i filozofskih debata o značenju virtualne stvarnosti. Danas, VR napreduje veoma brzo i
pojavljuje se sve veći broj onih koji žele da znaju više o ovoj uzbudljivoj temi.
4
Elektronska slika je elektronski, binarni zapis,
zapis je informacija, odnosno kod, zapisan u nekom
mediju
,
znači
ta informacija ne mora nužno biti zapisana da bi bila informacija.
Ideja, misao, odnosno kod, informacija
jeste nečija
kreacija, veštački oblik i
može biti zapisana
materijalna
ili nezapisana, nematerijalna. Digitalni zapis je
u stvari
materijalna beleška
nematerijalne
informacije koda.
Materijalnost digitalnog zapisa u svakodnevnoj informatici je
nebitna, jer material na kojem je zapisana ne utiče ni najmanje na sadržaje te informacije. Iako ne
postoje dva identična materijalna nosača informacije, makar na njima bio zapisan isti kod, sam kod,
odnosno svaka njegova kopija, je uvek ista bez obzira od kojeg je materijala medij i koji je rang
kopije.
3.1. Univerzalni smisao koda i digitalizacije
Kod je dakle nematerijalan oblik koji se ne mora materijalno interpretirati i realizovati - kako je
uopše moguće dokazati postojanje takvog nematerijalnog oblika? Beskorisnost „ne prihvaćenog“
koda nije ništa manje tragična od beskorisnosti materije koja nije, prema nekom kodu, pretočena u
smislene oblike. On može ostati večno u tom nematerijalnom stanju, ali može mu se posrećiti da
bude materijalizovan.
Relacija se sasvim podudarna sa relacijom digitalni kod – digitalni medij. Trebaju se svakako
navesti najnoviji uspesi u genetskim istraživanjima, mapiranja (dešifrovanje) genetskog koda,
uključujući i čovekov. To je u stvari digitalizacija.
„Digitalizacija živih organizama“ otvara neslućene, ali teoretski sasvim izvesne mogućnosti u
oblasti genetskog inženjeringa: od jednostavnijih, danas već primenljivih, naknadnih korekcija
urođenih genetskih greški, do još uvek nezamislivih manipulacija kao što je kopiranje i back-up
genetskog koda. Ovim bi se omogućio i nematerijalni transport žive strukture na daljinu
(teleportacija)... Koliko god to zvučalo neverovatno, danas postoji više nego dovoljno opipljivih
dokaza da sve ide u tom smeru.
6
