EVROPSKI UNIVERZITET
FAKULTET ZA EVROPSKI BIZNIS I MARKETING
MULTINACIONALNE KORPORACIJE
SEMINARSKI RAD
Mentor:
Student:
Prof. dr Dragan Nedeljkovic
Barbara Rnić, 27/2015
Beograd, 2016.
Barbara Rnić, seminarski rad
Multinacionalne korporacije
Sadržaj
UVOD.......................................................................................................................................................... 3
I PREGLED MULTINACIONALNIH KORPORACIJA.....................................................................4
II GLOBALIZACIJA............................................................................................................................... 5
III POLITIČKI UTICAJ MULTINACIONALNIH KORPORACIJA.................................................6
IV VELIČINA, CENTRALIZACIJA I MULTINACIONALNE KORPORACIJE...............................7
V MULTINACIONALNE KORPORACIJE I DRŽAVE: UGROŽENI SUVERENITET?................8
VI MULTINACIONALNE KORPORACIJE KAO GRAĐANI SVETA: ARGUMENTI I
PROTIVARGUMENTI..............................................................................................................................9
VII ULOGE INTERNACIONALNIH MENADŽERA.......................................................................10
1. N
AGLASAK
NA
ADAPTIBILNOSTI
...................................................................................................................10
2. T
EHNOLOŠKE
I
SOCIOLOŠKE
PERSPEKTIVE
.................................................................................................10
3. E
KSPATRIJATI
I
OPŠTE
ULOGE
.......................................................................................................................11
4. T
EORIJA
NOVOG
RASTA
..................................................................................................................................11
VIII EFEKTI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE............................................................................11
5. T
RANSFER
TEHNOLOGIJE
KAO
INOVACIJA
...................................................................................................12
IX NOVI IZAZOVI ZA INTERNACIONALNE MENADŽERE.......................................................12
ZAKLJUČAK............................................................................................................................................ 14
Barbara Rnić, seminarski rad
Multinacionalne korporacije
I Pregled multinacionalnih korporacija
Multinacionalna korporacija se moze definisati kao korporacija koja ima svoje
sedište ili centar operacija u jednoj zemlji i koja poseduje i upravlja drugim
korporacijama, ili svojim filijalama u drugim zemljama. Dakle, multinacionalna
korporacija je korporacija koja funkcioniše u više od jedne zemlje. Multinacionalne
kompanije su više nacionalna preduzeća koja ujedinjuju proizvodnju i ponudu velikih
količina roba u više država i predstavljaju vrlo važne činioce svetske privrede. U njima je
koncentrisan kapital, znanje i veliki broj zaposlenih, a razlog njihovog nastanka treba
tražiti u zakonitostima tržišne privrede. Primarni cilj preduzetnika je povećanje profita i
akumulacija kapitala putem viška vrednosti u proizvodnji. U trenutku kada se kapital u
matičnoj zemlji ne može povećati novim ulaganjem , traže se nova, povoljnija tržišta i
sredstva prebacuju izvan državnih granica. Tako nastaju multinacionalne kompanije koje
kontrolišu proizvodnju nekog proizvoda u više zemalja te kao takve postaju važan činioc
globalnog povezivanja. Vrlo su prilagodljive zakonitostima tržišta pri čemu se koriste
svim raspoloživim sredstvima i oblicima što bržeg i što većeg sticanja profita. Prva
nastojanja da se integriranjem kapitala i radne snage stvore što veće kompanije javljaju se
u 19. veku, pred kraj prve industrijske revolucije.
Najviše multinacionalnih kompanija ima svoje sedište u tri najrazvijenije regije :
u SAD-u i Kanadi, Japanu i dalekoistočnim azijskim zemljama kao i u Zapadnoj i
Severnoj Evropi. Prema podacima iz 1991. godine, od 500 najvećih multinacionalnih
kompanija, njih 157 ima sedište u SAD-U, ali sve više i u novoj svetskoj gospodarskoj
sili, Japanu, sa 119 kompanija, a potom u zapadno-evropskim državama, Kanadi i
Australiji.
Strukturalna organizacija je organizacija u kojoj su multinacionalne korporacije
osnivale svoje strane filijale tako da je svaka filijala funkcionisala za sebe uz malo ili
nimalo smernica, poznata je kao MOTHER – DAUGTHER sporazum. Ovaj sporazum je
bio neophodan za funkcionisanje u internacionalnom politicko-ekonomskom okruzenju.
4
Barbara Rnić, seminarski rad
Multinacionalne korporacije
II Globalizacija
Prve prave multinacionalne kompanije, kao velika preduzecća s medjunarodnim
kapitalom nataju izmedju dva svetska rata ubrzano se razvijaju tek nakon Drugog
svetskog rata. Nastale su u SAD-u i Ujedinjenom Kraljevstvu i postupno se širile po
industrijskim zemljama Zapadne Evrope, Japanu, zemljama "nabujale" industrijalizacije,
a u novije vreme i tranzicijskim zemljama.
Svako povećanje izvoza proizvoda i usluga uvek je imalo i ima izuzetan značaj za
nacionalnu ekonomiju svake države i njen politički položaj i uticaj u svetu. Danas se
najveći deo izvoznih poslova u svetu realizuje posredstvom globalnih korporacija,
odnosno multinacionalnih i transnacionalnih kompanija. Vrednost njihovog ukupnog
godišnjeg izvoza premašuje bruto domaći proizvod svih zemalja, osim 20 najrazvijenijih,
a obrt samo 250 najmoćnijih korporacija dostiže vrednost trećine globalnog bruto
proizvoda.
Multinacionalne korporacije su postale motorna snaga ekonomije svake države,
ali i svetske ekonomije. One sve više i sve snažnije utiču, direktno ili indirektno, na
oblikovanje spoljne politike i diplomatije pojedinačnih država.
Politički i ekonomski prestiž neke države u svetu često se poistovećuje sa
prestižom koji njena globalna korporacija ima u svetu.
Imena mnogih globalnih
korporacija postala su znak prepoznavanja i same države odakle potiču. Na primer,
korporacije Coca Cola, Nike, Boeing i McDonalds se vezuju za SAD, Nokia za Finsku,
Sony za Japan, Nestle za Švajcarsku, Rolls Royce za Veliku Britaniju, Mercedes Benz za
Nemačku i dr.
5
