ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СМЕР: СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА
ЗЕМУН
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: НЕУРОЛОГИЈА
TEMA
:
МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА (lat.
Sclerosis multiplex
)
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Проф. др Ненад Живковић
Јасмина Максимовски 13-II /2015
Београд , октобар 2016. године
2
С А Д Р Ж А Ј
УВОД
4
1. ДЕФИНИЦИЈА И ИСТОРИЈАТ МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗЕ
5
2.
ЕТИОЛОГИЈА И ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
5
3. СИМПТОМИ И КЛИНИЧКА СЛИКА
7
4. КЛИНИЧКИ ТОК БОЛЕСТИ
8
5. ПРОГОЗА И ОБЛИЦИ БОЛЕСТИ
9
6. ДИЈАГНОСТИКА
9
7. ЛЕЧЕЊЕ
10
7.1. КАУЗАЛНА ТЕРАПИЈА
10
7.2. СИМПТОМАТСКА ТЕРАПИЈА
11
7.3. ТРЕТМАН СПЕЦИФИЧНИХ СИМПТОМА
12
7.4. ФИЗИКАЛНА ТЕРАПИЈА
13
7.5. ПСИХОСОЦИЈАЛНА ПОДРШКА
13
ЗАКЉУЧАК
14
ЛИТЕРАТУРА
15
4
УВОД
Мултипла склероза (МС) настаје у интеракцији генетских и срединских фактора. Реч је о
полигенском типу наслеђивања, што значи да настаје као последица наслеђивања скупа гена који
омогућавају да се болест развије.
Дефинисана су три фактора средине који, уколико су присутни у периоду детињства и
адолесценције, могу да допринесу каснијем настанку болести.
То су:
1.
Инфекција Епштајн-Баровим вирусом (EBV – Epstain-Barr Virus);
2.
Недостатак витамина D, односно мањак изложености сунчевом зрачењу у том периоду;
3.
Пушење цигарета – активно и пасивно.
За сада се не може рећи да је болест наследна, али је чињеница да се чешће појављује у
фамилијама где већ има оболелих. Ипак, многи имају МС, а да нико у фамилији нема, што се
објашњава мутацијом неких гена. Такође, ако неко има МС не значи да ће његова деца сигурно
имати болест. Генетска предиспозија је неопходна, али су средински фактори изузетно важни.
МС се најчешће дијагностикује код људи од 20. до 40. године старости, жене су три пута чешће
на удару, и то обично у време када су пред њима највеће породичне и професионалне обавезе.
Стрес се не сматра фактором ризика за настанак болести, али је доказано да повећава ризик од
појаве релапса или атака, односно погоршања у оквиру релапсно-ремитентне форме или тока
болести, који има око 85% оболелих. Осталих 15% има примарно-прогресивну форму или ток
болести.
Почетни симптоми МС могу бити врло различити, и због тога се каже да је МС главни имитатор
у неурологији. Самим тим сваки симптом који постоји у неурологији, може да буде и симптом
МС.
У овом семинарском раду обрадила сам сва битна поглавља која се односе на МС, од дефиниције
и историјата па све до лечења МС.
5
1.
ДЕФИНИЦИЈА И ИСТОРИЈАТ МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗЕ
Мултипла склероза (МС), (лат.
Sclerosis multiplex
) је непредвидиво неуродегенеративно
обољење и аутоимуна болест која првенствено „напада“ белу масу централног нервног система,
прекида проток информација у мозгу и између мозга и тела. Комплексна патогенеза мултипле
склерозе обухвата инфламацију и потенцијалне фокалне лезије које су у вези са хетерогеним,
често деструктивним патолошким променама дисеминоване у белој маси централног нервног
система.
Један од првих медицинских описа МС дао је Вилијам Макензи
1
, шкотски офталмолог, описавши
случај двадесеттрогодишњег мушкарца којем је први симптом болести био поремећај вида.
МС, као посебну болест, први пут је 1868. описао француски неуролог Жан Мартен Шарко
2
.
Патолошке налазе у својим истраживањима мултипла склерозе Шарко назива склероза са
плаковима. Три основна симптома мултипла склерозе, која су позната под општим називом
Шаркоов тријас симптома, су: нистагмус, тремор и певајући говор - дизартрија (што није
типично само за мултипла склерозу). Код ових болесника Шарко је приметио и промене у
когнитивним функцијама описавши их као значајно слабљење памћења и лагани губитак идеја
3
.
МС је имунско обољење у коме сопствени имунски систем не функционише добро и напада
сопствени мијелин (омотач нервног влакна). То доводи до запаљења унутар мозга и кичмене
мождине и може да доведе до пропадања мијелина које оставља за собом бројне ожиљне
промене. Од недавно је познато да се уз пропадање мијелина оштећују и сама нервна влакна, што
условљава заостајање онеспособљености
4
.
2.
ЕТИОЛОГИЈА И ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
Порекло болести је непознато. МС је стечена болест вероватно у најранијем детињству. У свету
од МС-а болује око милион људи и то углавном у развијеним земљама света. Болест је нешто
чешћа код жена него код мушкараца (3:2). По својој фреквенцији, хроницитету и тенденцији
јављања код млађе популације мултипла склероза је један од водећих узрока инвалидитета.
Учесталост ове болести је различита у различитим деловима света. Врло висока преваленција се
налази у северним земљама (Скандинавске земље, Велика Британија, Канада), а у тропским
пределима, као и све демијелинизационе болести, веома је ретка.
1
Вилијам Мекензи (енгл.
William Mackenzie
; Април 1791— Јул 1868) је реномирани шкотски офтамолог.
2
Жан-Мартен Шарко (франц.
Jean-Martin Charcot
; Париз, 29. новембар 1825 — Lac des Settons, Nièvre., 16. август
1893) је био француски неуролог, који се сматра оснивачем и првим професором модерне неурологије. Његово име
се повезује са најмање 15 медицинских
епонима
, од којих су најпознатији Шарко-Мари-Тутова болест (енгл.
Charcot-Marie-Tooth disease
) и Амиотрофична латерална склероза, у Америци познат као болест Лоу Геригова
болест (енгл
.
Lou Gehrig’s disease
).
3
Извор:
www.en.wikipedia.org,
посећено 15. октобра 2016.године.
4
Извор:
www.multiplaskleroza.org.rs,
15. октобра 2016.године.
