Улога мултинационалних компанија на
глобалном тржишту
1.Увод
Прво,
треба направити разлику између појмова корпорација и компанија. Док се под
појмом корпорација подразумева предузеће које је основано и послује акционарским
капиталом (акционарско друштво) и представља само један правни вид организовања
транснационалних компанија, појам компанија је шири и означава предузеће као облик
организације пословне активности уопште. Иако је већина транснационалних
компанија организована као акционарско друштво - корпорације (јер је то погодан
начин да се сакупи неопходан износ капитала за пословање ван државних граница),
исправнији је термин компанија, јер се под њим, као ширим појмом, подразумевају сви
облици,
односно
форме
предузећа,
па
и
корпорације.
Друго,
у погледу различитих атрибута (међународна, интернационална,
мултинационална, наднационална, супранационална, глобална и транснационална)
који се користе за означавање ових предузећа, као адекватан истиче се термин
транснационална. Израз trans је латинска реч која значи преко, изнад, а с обзиром да
изабраним атрибутом треба да се означи пословна активност предузећа која
превазилази границе у којима је то предузеће основано, те је адекватно да се за ова
предузећа користи назив транснационална предузећа односно транснационалне
компаније.
Често се као синоними користе појмови: мултинационална и транснационална
компанија. Разлика између њих је у томе што се руководство мултинационалне
компаније налази у више земаља, тако да матична земља (земља порекла) ове
компаније није само једна земља, већ је то већи број земаља. Може се очекивати да ће
се број ових компанија знатно повећати услед процеса глобализације светске привреде,
великог броја фузије предузећа и децентрализације одлучивања. Типични примери
мултинационалних компанијаnсу фирма
Royal Dutch/Shell
, британско-холандска
компанија настала спајањем две транснационалне компаније из ове две земље, којом се
управља из 2 центра, две земље, затим фирма
DaimlerChrysler
(америчко-немачка
компанија),
Unilever
(британско-холандска компанија), итд. Мултинационалне
компаније светско тржиште посматрају као јединствену целину. На том тржишту
наступају са јединственом пословном политиком продаје, маркетинга и инвестиција.
1
Улога мултинационалних компанија на
глобалном тржишту
Производи се не прилагођавају укусима потрошача, већ мултинационалне
компаније својим посебним рекламним и пропагандистичким акцијама креирају укусе
потрошача и посебну јединствену потрошачку културу. Током свога развоја
мултинационалне компаније прошле су кроз неколико етапа при чему су мењале своју
структуру. Прве су се организовале не основу вертикалног повезивања, што значи да
су удруживале више предузећа из различитих земаља и различите нивое производње.
Спољна предузећа, у оквиру тих мултинационалних компанија обезбеђивала су
сировине, а домаћа су их прерађивала. Након тога следи хоризонтално повезивање јер
се удружује више међународних предузећа истог нивоа производње (производња
делова за аутомобиле као коначан производ). У свету данас постоје мултинационалне
компаније и вертикалног и хоризонталног типа и повезаности.
Мултинационалне компаније, битно утичу на правце, структуру и обим одвијања
међународне трговине. Оне представљају најзначајнији фактор подстицања процеса
интернационализације, односно глобализације међународних економских односа.
Интереси и значај мултинационалних компанија превазилазе националне оквире. У
том смислу, природна последица наведених процеса је глобализација међународних
економских односа. Међутим, мултинационалне компаније, упоредо, са својим
филијалама, стварају, систем сопствених, олигополских и затворених, интерних
тржишта.
2
Улога мултинационалних компанија на
глобалном тржишту
2.1.Карактеристике глобализације
Глобализација је назив за претварање света у јединствен простор.
Основне
карактеристике глобализација се манифестују на следећи начин:
Она представља највећу економску и друштвену промену још од
индустријске револуције,
Представља процес пораста веза између друштава и проблема,
Представља процес којим се интензивира конкурентност на тржишту,
Изазива покретање снага светског тржишта и економско слабљење држава.
2
Процес глобализације почиње индустријском револуцијом и
капиталистичким начином производње, чији је циљ стицање и повећање профита.
Профит се може повећати уз брз раст производње, уз мањи ниво трошкова за исти ниво
производње. Индустријска револуција и технолошки напредак смањивали су
трошкове производње и омогућавали стварање нових производа, до тада потпуно
непознатих
Овај процес је посебно подстакнут технолошким напретком
утелекомуникацијама и транспорту, а крај 20 -тог века је донео и информатичку
технологију.
Са економског аспекта, може се рећи да су узроци и подстицаји
глобализације:
Капиталистички начин производње,
Технолошки напредак и
Међународна регулација.
3
2
Извор: доступно на:
http://documents.tips/documents/multinacionalne-kompanije-55b3491e37907.html
3
Милисављевић, М., „Процес глобализације светске привреде“, Економски факултет, Београд, 2008,
стр. 69.
4
Улога мултинационалних компанија на
глобалном тржишту
Глобализацију карактерише све већа међузависност националних економија са
светском привредом. Земље у свету су повезане у мултидимензионалну мрежу
економских, социјалних и политичких веза. У глобалној привреди се фактори
производње, природни ресурси, капитал, технологија, рад, информација као и добра и
услуге, слободно крећу целим светом. Разни произвођачи лоцирају своје погоне
тамо где је то најјефтиније - у неразвијене земље или земље у развоју.
Домаће тржиште тих земаља тако полако престаје да постоји, оно постаје део
јединственог глобалног тржишта.
Основни циљ глобализације
је профит, затим освајање нових тржишта,
проналазак нових тржишта, проналазак нових и јефтинијих сировина, смањење
ризика у пословању, уклањање или ограничавање конкуренције и доминације у
светској размени од стране неразвијених светских земаља. Глобализација је процес
који је започео и који се више не може зауставити. Пре свега ту је све већа
интеракција међу учесницима међународне трговине, глобално умрежавање
финансијских тржишта, растућа моћ мултинационалних корпорација, сталан развој
информационих сиситема и технологије и развој глобалне културе.
Данас, неки глобализацију доживљаву као свет без граница. Све што се ствара
почиње се одражавати глобално. Тако сада постоје глобални производи, мода,
потрошачи па и грађани. Глобализација се, дакле, може чак схватити као једна етапа
развоја цивилизације. Глобализација производа и гране утиче на снижење трошкова
истраживања и развоја, инжењеринга, дизајна, производних трошкова од
инвестиција до производње и маркетинга, посебно дистрибуције и промоције.
Притисак да се стварају глобални производи се повећава са повећањем захтева за
капиталим инвестицијама потребним за увођење нових производа у производни
програм. Глобална економија добија на значају када тржишта појединих земаља нису
довољно велика да омогуће стварање предузећа оптималних величина. Величина
предузећа омогућава да се обезбеди тржишно учешће на већем броју националних
тржишта комбинујући већи степен стандардизације производа са концентрацијом
одређених активности у ланцу вредности. Подстицаји за глобализацију предузећа не
долазе само од економије величине већ и од економије ширине односно од ширења
активности - иде се на више линија производа и више послова
5
