MUZIČKE IGRE
Najspontaniji način na koji dete izražava svoje muzičke sposobnosti, osećanje za ritam, za
doživljavanje melodije i teksta, u čije izvođenje unosi kreativnost je svakako - muzička igra.
Jednostavne reći pesama proširuju dečje poznavanje okoline u kojoj žive, prirode itd. i podstiču ih
na pantomimičko izražavanje. Stoga izbor muzičkih igara mom da bude u skladu sa mogućnostima
dečjeg izražavanja i obima glasa.
Pravilan izbor igara omogućuje i njihovo uspešno izvođenje, te se u njihovom izboru nećemo
rukovoditi samo muzičkim mogućnostima dece već i njihovom veštinom u izvođenju pokreta.
Način uvežbavanja igara
Igre se izvode uglavnom kolektivno sa različitim rasporedom uloga. Najpre nastavnik pričom i
očiglednim sredstvom budi kod dece interes za novu igru. Zatim izvodi igru uz tačno i emotivno
pevanje. Igra se uči prvo sa manjom grupom sposobnijih učenika kako bi ostali od njih mogli da
nauče. Igra se savlađuje u ceiini, a pevanje mora da počne sa tačnim intoniranjem početnog tona.
Nove pokrete, tj. one koji su deci nepoznati treba uvežbavati pre savlađivanja čitave igre.
Muzičke igre mogu da budu:
-
didaktičke
- igre sa pevanjem
- igre uz instrumentalnu pratnju
-
male muzičke dramatizacije
Didaktičke muzičke igre
razvijaju osnovne muzičke komponente učenika kao što su: ritam,_sluh
muzičko pamćenje, glas i dr. One kroz igru omogućavaju učenicima da nesvesno savladaju razne
ritmičko-melodijske pojave koje će kasnije svesno obraditi u momentu opismenjavanja. Stoga će
njihovu upotrebu nastavnik planirati sa određenim obrazovnim zadatkom u kome ima za cilj
prvenstveno, savlađivanje obrađenog ritmičkog ili melodijskog problema koji prethodi svesnoj
obradi.
Igre sa pevanjem
obuhvataju različite ritmičke pokrete koji na jednostavan način ilustruju sadržaj
pesme, a istovremeno razvijaju ritam i sluh. Igre sa pevanjem oponašaju život u prirodi, okolinu
koja nas okružuje i svet životinja. Najveći grupu igara sa pevanjem čine one koje se izvode u obliku
kruga, dok deca oponašaju prizore sadržane u tekstu.
Igre uz instrumentalnu pratnju
najčešće predstavljaju nacionalne igre, pa prema tome obučavaju
učenike pokretima igara, a ujedno razvijaju osećanje za različite vrste taktova. Instrumentalna
pratnja pomaže ujednačenom izvođenju pokreta, osežava i upotpunjuje igru i ceo estetski doživljaj.
Male muzičke dramatizacije
su najinteresantniji oblik muzičkih igara jer se izvode uz koreografiju,
odnosno dramatizaciju teksta. U njima deca prikazuju neku radnju, govore o godišnjim dobima,
praznicima, životinjama itd. Muzičke dramatizacije razvijaju izražajnost dečjeg govora i pevanja,
odnosno skladnost pokreta uz muziku. Dramatizacije se pripremaju duže, jer treba savladati pesmu,
pokret i tekst, napraviti scenografiju itd. One su često praćene udaračkim instrumentima Orlovog
instrumentarija.
BROJALICE
Kao najprirodniji i najdragoceniji izraz dečjeg ritmičkog osećanja brojalice, pitalice, ntgalice itd. su
dragocene igre predškolskog i školskog deteta u prvoj fazi obrazovanja. Deca u igri, na određenoj
tonskoj visini i u jednoličnom ritmičkom odbrojavanju izgovaraju tekst koji često nema neki logički
sadržajni osnov, već predstavlja nizanje ritmičkih slogova.
U četvrtom, odnosno petom razredu podsećanje na brojalice pomoći će svesnom usvajanju
pojedinih ritmičkih trajanja. Pri izvođenju brojalice treba da se stvori atmosfera igre jer, pored toga
što u igri najbolje uče, učenici doživljavaju nastavu kao nešto što relaksira i zabavlja. Ritam
brojalice se može izvoditi i na više načina istovremeno: jedna grupa učenika izvodi ritam na
udaračkim instrumentima, druga hoda, treća pljeska rukama itd.
Poznato je da svaki kraj ima svoj način razbrajanja, a da su pojedine brojalice zak »univerzalne« za
šire područje. Jedna od najpoznatijih je svakako »En-ten-tini«.
Brojalice se mogu izvoditi na zadanom tonu što će doprineti i razvoju sluha, mada je osnovni
zadatak brojalice razvijanje ritmičkog osećanja i pomoć onima koji imaju labilniji ritam, jer će ih
ujednačenost razbrajanja uskladiti sa grupom u izvođenju ritma. Na brojalice kao sredstvo za razvoj
ritmičkog osećanja mi ćemo se vratiti onda kad počne svesno muzičko opismenjavanje učenika.
Doživljavanje osobina tona
Trajanje tona:
možemo sprovesti igru u kojoj je hod mačke (duži ton) praćen maukanjem na
određenoj tonskoj visini. Kad mačka pojuri miševe koji cijuču (kraći tonovi), učenici će se podeliti i
jedni predstavljaju mačke a drugi miševe, sa onomatopejom svake životinje. Na taj način će doživeti
suprostavljenje dužih i kraćih tonova. U drugoj igri, učenici se, takode, mogu podeliti u dve grupe
ijedni će imitirati zvonjenje velikog zvona, a drugi zvonjenje malog zvona i to na taj način, što će se
na jedan zvuk velikog zvona čuti dva udara malog. Uočavanje različitog trajanja tonova nastavnik
može da prenese sada i na instrument na kome će, u početku, sup-rotstavljati samo kontraste dugog i
kratkog trajanja.
Visina tona:
u doživljavanju visine tona u početku, idemo na razlikovanje izrazito dubokih i
visokih tonova. Tako možemo oponašati tonove koji izvodi dubok muški glas i dečji visok glas,
sirenu kamiona i bicikla, sviranje na violini i kontrabasu i si. Takode se na klaviru mogu izvoditi
duboki i.visoki tonovi, a učenici će rea-govati na taj način što će na zvuk visokog tona ustajati a na
zvuk niskog, sedati. Prilikom kontrastiranja dubokih i visokih tonova, njihovo uzajamno
približavanje ne treba da bude bliže od intervala terce. Ovaj interval se nalazi i u igri i dozivanju, te
je učeniku i najbliži.
Jačina tona:
učenici će jačinu tona doživeti na oponašanju voza koji dolazi i odlazi iz naše blizine.
Na ovorri primeru učenici mogu doživeti i nijanse i jačinu tona (krešendo - dekrešendo). Jačina ton
se najbliže doživljava glasom, tj. pe-vanjem određenog motiva u forte ili piano. Na instrumentima,
jačina tona se izražajnije doživljava kod duvačkih instrumenata.
Boja tona:
je osobina po kojoj prepoznajemo ličnost ili instrument koji ton proizvode. Npr.: učenik
koji je okrenut zidu treba da prepoyna ko od njegovih drugova govori ili peva. Po boji glasa
prepoznaju se i osobe različitog uzrasta, a instrumentima boja tona daje određene karakteristike po
kojima se lako pamte. Ove karakteristike koje instrumentima daje boja tona, određuju i njihovu
upotrebu u muzičkoj produkciji.
OBRADA SILAZNE MALE TERCE
Obradu silazne male terce započećemo igrom dozivanja drugova i drugarica u razredu. Pri tom ćemo
od učenika tražiti da imenuju slogove iz reci, sa visokim tonovima i one sa niskim. Slogove
možemo, radi razlikovanja visine tonova na kojima se nalaze, da upišemo tako što ćemo izvući dve
linije i na višoj zapisati slogove reci sa visokim tonom, a na drugoj one sa nižim. Sledeći postupak
bi trebalo da bude sproveden u vidu zadatka učenicima da na nastavnikovo pevanje pesme (npr.
Pusti pužu rogove (sol-mi, fa-re, mi-do, do)) odrede u svakom taktu viši i niži ton. Sledeća
didaktička muzička igra teba da ima za cilj uvžbavanje silazne male terce.
Obrada četvrtine i osmine note
-mozemo odraditi na dva nacina
1. Dve brojalice u jednoobraznom ritmu od kojih je jedna sastavljena od četvrtinskih vrednosti, a
druga od osminskih
-prvo obrađujemo, četvrtinsku, odnosno pevamo uz tapšanje ili otkucavanje
-zaključujemo da se na jedan tapš, ili otkucaj izgovara jedan slog i usvajamo novi opjam: četvrtina
note.
-u drugom primeru zaključujemo da na jedan tapš ili otkucaj izgovaraju dva sloga i to su dve osmine
♫.
-dalji metodski postupak: slogove brojalice zamenjujemo neutralnim slogom
ta.
-pomoću pitanja dolazimo do zaključka sa decom da u prvom slučaju jedan tapš, ili otkucaj ima
jedno
ta
, a u drugom primeru dva
ta
.
