My favorite movie

SVEUČILIŠTE U ZADRU

ODJEL ZA NASTAVNIČKE STUDIJE U GOSPIĆU

DEPRESIVNOST U DJECE I ADOLESCENATA

Seminarski rad iz kolegija 

Dječja psihologija

Ime i prezime studenta: Sandra Stilinović

Matični broj studenta: 24 – 1 – 0326 – 2016

Studijski   program:   Integrirani   preddiplomski   i   diplomski   sveučilišni   učiteljski 
studij 

Ime i prezime nastavnika: doc. dr. sc. Anela Nikčević-Milković 

Gospić, Travanj, 2017.

SADRŽAJ

1.

UVOD................................................................................................................................ 4

2.

ŠTO JE DEPRESIJA?..................................................................................................... 5

2.1 ŠTO UZROKUJE DJEČJU DEPRESIJU?................................................................6

3.

KLINIČKA SLIKA DEPRESIJE..................................................................................7

3.1 SIMPTOMI DEPRESIJE.............................................................................................7
3.2 DEPRESIVNI SINDROMI..........................................................................................9
3.3 DEPRESIVNE EPIZODE..........................................................................................10

3.3.1 VELIKA DEPRESIVNA EPIZODA................................................................10
3.3.2

MANIČNA EPIZODA.................................................................................... 10

3.3.3 MIJEŠANA EPIZODA.......................................................................................11
3.3.3

HIPOMANIČNA EPIZODA..........................................................................11

3.4 KLASIFIKACIJA DEPRESIVNIH POREMEĆAJA............................................11

3.4.1 VELIKI DEPRESIVNI POREMEĆAJ.............................................................11
3.4.2 DISTIMIČNI POREMEĆAJ..............................................................................12
3.4.3 BIPOLARNI POREMEĆAJ..............................................................................12

3.5

KLASIFIKACIJA DEPRESIJE U RH.................................................................13

3.6 SIMPTOMI DEPRESIJE S OBZIROM NA SPOL I DOB DJETETA..............13

3.6.1   SIMPTOMI   DEPRESIJE   OD   ROĐENJA   DO   KRAJA   PREDŠKOLSKE 
DOBI................................................................................................................................13
3.6.2 SIMPTOMI DEPRESIJE U KASNOM DJETINJSTVU I PUBERTETU  (7 
– 12 GODINA)...............................................................................................................14
3.6.3

SIMPTOMI DEPRESIJE U PUBERTETU I ADOLESCENCIJI............15

4.

DIJAGNOZA DEPRESIJE..........................................................................................17

4.1

PROCJENA RIZIKA SAMOOZLJEĐIVANJA I SUICIDA...........................18

4.2 PROCJENA DJETETOVE UGROŽENOSTI.........................................................18
4.3

PROCJENA SIMPTOMA DEPRESIVNOSTI...................................................18

4.4

PROCJENA RIZIČNIH I ZAŠTITNIH FAKTORA.........................................20

4.5

PROCJENA FAKTORA ZA PLANIRANJE TRETMANA.............................20

5.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA DEPRESIJE.....................................................21

5.1 DEPRESIJA I TUGOVANJE...................................................................................21
5.2

DEPRESIJA I SUICIDALNOST..........................................................................22

5.3

DEPRESIJA I ANKSIOZNOST...........................................................................23

5.4

DEPRESIJA I POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ.....................23

5.5

DEPRESIJA I POREMEĆAJI HRANJENJA.....................................................24

6.

TRETMANI DEPRESIVNE DJECE I ADOLESCENATA....................................25

2

1. UVOD

Depresija   je   stara   koliko   i   čovječanstvo.   Ubraja   se   u   najstarije   opisane 

bolesti, ali i najčešće psihičke poremećaje. Samo ime depresija dolazi od latinske 

riječi  

depressum

,   a   znači   potištenost.   Već   dugo   među   ljudima   vlada   uvjerenje   da 

djeca i adolescenti ne mogu patiti od depresivnih poremećaja. Depresija je zapravo 

veoma ozbiljan i čest problem djece i adolescenata, a u zadnje vrijeme se događa 

sve   češće.   Depresija   je   usko   povezana   s   lošijim   akademskim   uspjesima   djece   i 

mladih,   socijalnim   problemima,   te   zloupotrebom   droga   i   suicidom   (Rudan,   V., 

Tomac,   A.

,  

2009.,   prema   Internet   izvoru).   Ova   bolest   danas   pogađa   sve   mlađe   i 

mlađe ljude. Na primjer:  ako ste rođeni 1930. – ih godina, vaša prva depresija (ako  

bi se uopće pojavila) bila bi oko vaše tridesete do trideset i pete godine. Ipak, ako  

ste   rođeni,   dvadesetak   godina   kasnije,   u   1950.   –   im   godinama,   vas   bi   depresija 

zahvatila   u   već   vašim   dvadesetima,   čak   deset   godina   prije   (Seligman,   E.   P.,   M., 

2007.). 

4

2. ŠTO JE DEPRESIJA?

Depresija  je  emocionalno   stanje   koje   obilježavaju   osjećaji   neraspoloženja, 

tuge i utučenosti, praćeno osjećajima bezvrijednosti i zlim slutnjama. U psihijatriji  

naziv  

depresija  

označava   niz   afektivnih   poremećaja   koje   karakteriziraju   tuga, 

beznađe,   bespomoćnost,   osjećaji   krivnje   i   sklonost   samoubojstvu   (Furlan,   I., 

Kljajić,   S.,   Kolesarić,   V.,   Krizmanić,   M.,   Petz,   B.,   Szabo,   S.,   Šverko,   B.,   2005.). 

Postoje  tvrdnje da je prošlo stoljeće bilo obilježeno anksioznošću i tjeskobom, a da 

je   21.   stoljeće   obilježeno   depresivnošću.   Nažalost,   rezultati   raznih   istraživanja 

potvrđuju   ove   podatke.   Longitudinalna   istraživanja   su   pokazala   da   depresivni 

poremećaji   kod   djece   nekada   mogu   potrajati   i   po   nekoliko   godina,   a   mogu   biti   i 

uzročni faktor za neke druge poremećaje. Depresivni simptomi se javljaju u životu 

svakog čovjeka koji je ikada iskusio nekakve neugodne i stresne situacije. Osjećaji 

kao što su tuga i neraspoloženje su sastavni dio svakodnevnog života i sastavni su 

dio   depresije,   no   unatoč   tomu,   oni   nisu   sinonimi   za   depresiju   (Vulić-Prtorić,   A.,  

2003.).   Depresija   je   također   psihopatološko   stanje   koje   se   javlja   kod   pojedinca. 

Takav pojedinac sve više smanjuje svoj interes za svijet oko sebe, nesposoban je da 

donese i vrlo jednostavne odluke, a osjeća se i kao da je stalno opterećen raznim  

problemima (Fulgosi, A., 1997.). Među psihološkim problemima, depresija je poput 

prehlade u respiratornim problemima zbog toga što u svakom trenutku ona pogađa 

više od 10% svjetske populacije. Ljudi koje zahvati ona „obična depresija“ se često 

žale   na   umor,   pad   koncentracije,   postaju   pesimisti   i   slično.   Svi   ovi   simptomi 

postaju   puno   izraženiji   kod   ljudi   koji   boluju   od   velikog   depresivnog   poremećaja. 

Kod   ljudi   s   ovim   poremećaja   mogu   biti   vidljivi   i   teži   simptomi   bolesti   poput 

psihotičnog ponašanja, deluzija i halucinacija (Rathus, A., S., 2000. ). 

5

3. KLINIČKA SLIKA DEPRESIJE

                       Depresija je kroz povijest puno proučavana i znanstvenici su imali razna 

stajališta o depresiji; depresija se ne javlja kod djece, depresija se može javiti i kod  

djece,   ali   je   to   zamaskirani   oblik,   sve   to   prošlog   stoljeća   kada   su   znanstvenici 

depresiju opisali prema kriterijima za odrasle ljude.  Simptomi   depresije   se   mogu 

promatrati   na   tri   taksonomske   i   fenomenološke   razine   koje   opisuju   kliničku   sliku 

depresije: 

1. Razina simptoma – ovdje se istražuju depresivna raspoloženja, osjećaji 

tuge  i žalosti  koji se manifestiraju  u  nekom  neodređenom  vremenskom 

periodu.   Simptomi   mogu   biti   prolazni   ili   mogu   biti   povezani   s   nekim 

događajima u životu pojedinca. 

2. Razina   sindroma   –   sindrom   je   skup   emocija   koje   se   javljaju   zajedno   u 

isto vrijeme. 

3. Razina   depresivnih   poremećaja   –   ovdje   se   istražuju   sindromu   koji   ima 

već   utvrđenu   etiologiju   i   imaju   posljedice   na   svakodnevni   život 

pojedinca (Vulić-Prtorić, A., 2003.). 

Petersen   (1993.)   u   svojim   istraživanjima   navodi   tri   kategorije   adolescentne 

depresije: 

1. Depresivno raspoloženje

2. Sindrom depresije 

3. Klinička depresija 

3.1 SIMPTOMI DEPRESIJE

Prema kriterijima DSM-IV-TR za depresiju mora biti prisutno najmanje pet 

dolje navedenih simptoma: 

1. Depresivno raspoloženje

2. Smanjen interes za sve dnevne aktivnosti

7