definicija, iako srazmerno tačna kada se radi o osnovnim klasičnim funkcijama banke ima svojih
nedostataka, pošto se njom obuhvata primarna funkcija i poslovanje velikog broja ali ne i svih
vrsta banaka, pogotovo ne u savremenim uslovima.. Zato se ovde navode i druge definicije.

Banka se može definisati i kao novčani zavod, kreditna ustanova čija je osnovna

aktivnost uzimanje i davanje kredita, odnosno posredovanje u oblasti kredita, kao i obavljenje
određenih novčanih poslova za račun svojih komitenata.

Banka je organizacija koja, primenjujući princip društvene podele rada, trajno obavlja

svoje aktivnosti u društvenoj reprodukciji u oblasti prometa sredstava plaćanja: emisije novca,
prikupljanja depozita, davanja kredita, trgovine novcem i sredstvima plaćanja (trgovina zlatom,
valutama, devizama) obavljanja novčanog prometa u kupoprodajnim transakcijama robno-
novačne privrede.

Banka je međunarodni naziv za specijalizovanu organizaciju finansijskog posrednika

između različitih sektora (privrede, stanovništva i dr.), koja prikuplja novčana sredstva, da je
kredite, izdaje hartije od vrednosti, obavlja devizne poslove, platni promet u zemlji i sa
inostranstvom, pruža usluge finansijskog konsaltinga i upravljanja raznim fondovima, kao i
brokerske i dilerske usluge po nalogu svojih klijenata (kupujuću i prodajući hartije od vrednosti).

Doc.dr Predrag Kapor, Bankarstvo sa osnovama bankarskog poslovanja i međunarodnim bankarstvom,

Megatrend, 2007.god

2. VRSTE BANAKA

Raznovrsnost tipova banaka ima svoje ishodište u

osnovnim funkcijama bankarstva

1. Menjačka funkcija

2. Funkcija primanja depozita i prenosa (transfera), tj. plaćanja po nalogu deponenta

3. Funkcija kreditiranja

Ostale

bankarske funkcije

(temelje se na osnovnim)

1. Funkcije kreditno–garancijske prirode (povezane se meničnim avalom)

2. Funkcije transfera (posrednička funkcija)

3. Funkcije emisije vrednosnih papira (direktno finansiranje)

1. Središnje banke

- ''

banke banaka''

zbog vodećeg mesta u bankarskom sistemu pojedine

zemlje   odgovorne su za provođenje ekonomske politike zemlje kroz vođenje monetarno-
kreditne   i   devizne   politike   te   kroz   osiguranje   stabilnosti   nacionalne   novčane   jedinice.
Nazivaju se još i  emisijske ili notne banke  prema najrazvijenijem poslu kojeg obavljaju,
emisiji novca (primarna emisija).  Predstavljaju kreditni oslonac bankarskom sistemu (kroz
potraživanja   banaka   prema   središnjoj   banci)   te   utiču   na   njihovu   likvidnost   i   kreditnu
sposobnost.   Takođe,   odgovorne   su   za   međunarodnu   likvidnost   zemlje   i   stabilnost   kursa
nacionalne valute

2. Depozitno-kreditne banke

(komercijalne banke) kreditiraju državu ali i stanovništvo, a

temelj   tih   aktivnosti   čine   kratkoročni   depoziti   iz   svih   izvora.   Odobravanjem   kredita
povećavaju novčanu masu (sekundarna emisija novca)  i imaju važnu ulogu u savremenom
bankarstvu jer kroz obavljanje svojih funkcija utiču na celokupna finansijska kretanja, pri
čemu   se   moraju   rukovoditi   načelom   isplativosti   svojih   poslova   uz   minimiziranje   rizika.
Sredstva potrebna za svoje poslovanje sve češće osiguravaju kroz razne emisije vrednosnih
papira   (na   tržištu),   a   ujedno   raste   i   značaj   njihovih   drugih   bankarskih   poslova,   npr.
posredničkih poslova

3. Specijalizirane banke

mogu biti različitog profila, a najčešće su to

razvojne banke

(banke

dugoročnog kreditiranja),

investicijske banke

i dr. Specijalizacijom u poslovanju nemaju

sporednih poslova koji ih ponekad mogu dodatno opterećivati u poslovanju, a specijalizacija
im omogućava:



potpunije sagledavanje potreba svojih klijenata

Vladimir Srb, Branko Matić , Bankarstvo u gospodarstvu, Ekonomski fakultet, Osijek, 2002. god.