UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
BANJA LUKA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
OSNOVE FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
TEMA: Načela finansiranja
1
Uvod
Kako je predmet proučavanja finansijskog menadžmenta upravljanje
finansijama preduzeća, onda poslovne finansije ili finansije preduzeća
obuhvataju: sistem novčanih tokova u preduzeću; kružno kretanje novčanih
sredstava u sferi proizvodnje, razmjene, raspodjele i potrošnje; finansijske
odnose između preduzeća i ekonomskih subjekata u privredi i društvu u cjelini;
primanje, čuvanje, izdavanje, raspodela i upotreba finansijskih sredstava;
finansiranje tekućih i razvojnih potreba i programa preduzeća.
Ako se pod poslovnim finansijama podrazumjevaju odnosi i procesi
reprodukovanja finansijskog kapitala preduzeća u funkciji ostvarivanja
poslovnih i razvojnih ciljeva privrednih subjekata, onda je cjelokupan finansijski
kapital kojim raspolaže preduzeće, bez obzira u kom je obliku i ko je njegov
vlasnik, predmet upravljanja poslovnim finansijama. Zadatak finansijskog
upravljanja i upravljanja poslovnim finansijama jeste da kreira i ostvaruje
politiku optimalnog finansijskog plasmana uz očuvanje pune likvidnosti, tj.
sposobnosti preduzeća da sve dospjele obaveze isplaćuje na način i o rokovima
koji su utvrđeni ugovorima ili zakonom. Kao optimalno plasiranje (ulaganje)
finansijskog kapitala smatra se ono koje u datim uslovima obezbeđuje da se ovaj
oplođava po najvišoj mogućoj stopi rentabilnosti uz najniže troškove i rizike.
Prema tome, generalni cilj upravljanja poslovnim finansijama, odnosno
finansijskog menadžmenta jeste oplodnja finansijskog kapitala preduzeća po
maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja, bez obzira da li se radi o sopstvenom
2
emisija kratkoročnih i dugoročnih HOV ili uzimanje kredita i sl. Prema vlasništvu
izvori mogu biti sopstveni (neročni) i tuđi (ročni).
Finansijski menadžment treba da vodi računa o racionalnom učešću
kratkoročnog i dugoročnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan.
Troškovi finansiranja veći su kod dugoročnog, što je duži rok otplate kredita
troškovi su veći (banke daju veće kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto.
Zato nije rentabilno koristiti dugoročne izvore finansiranja za finansiranje
kratkoročnih ulaganja, kao npr. finansiranje obrtnih sredstava. Dakle odnos
kratkoročnog i dutgoročnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan
ukupan trošak finansiranja preduzeća.
2. Faktori finansijske politike
Posebno područje problematike finansijske politike jesu faktori finansijske
politike. Njihovo nepoznavanje može da uslovi sasvim pogrešno i nerealno
koncipiranje osnovnih pravaca i aspekata finansijske politike. Sve relevantne
faktore ove politike možemo podijeliti na interne i eksterne. Interni faktori
finansijske politike su oni koji se nalaze i objektivno djeluju u samom preduzeću .
Najvažniji su:
– usvojena globalna poslovna politika,
– usvojen plan i program dugoročnog i srednjoročnog razvoja,
– stepen korišćenja kapaciteta,
– kvalifikovna struktura zaposlenih,
– politika internih cijena,
– stepen likvidnosti i zaduženosti i td.
4
