GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
*Načela parničnog postupka
Osnovna načela pp služe kao putokaz za tumačenje pojedinih odredaba pp.
su načelo
zakonitosti, načelo pravnog interesa, načelo ekonomičnosti, načelo saslušanja stranak, načelo
traženja istine, raspravni i istražno načelo, načelo usmenosti i pismenosti, načelo koncentacije
postupka i jedinstva glavne rasprave, načelo savjesnog korištenja procesnih ovlaštenja.
Načelo zakonitosti
traži da se parnični postupak provede uz potpuno poštivanje odgovarajućih
pravnih normi. Procesni subjekti su ovlašteni poduzimati u pravilu samo one radnje koje su
zakonom predviđene. Sud mora poznavati pravila kojima se regulira parnični postupak –
jura
novit curia
-, te nije ovlašten postupak provoditi po načelima pravičnosti. ZPP i pravila koja su s
njime u skladu jedini su izvor za postupanje suda.
Ostvarenje načela zakonitosti, promatrana izvan granica konkretnog spora, traži da se pravno
pravilo primjenjuje na bitno isti način u svim istovrsnim slučajevima i prema svim subjektima.
Zadatak je Vrhovnog suda RH da osigura jedinstvenu primjenu zakona.
Težnja za ostvarivanjem načela zakonitosti nailazi na raznovrsne zapreke: načelo ekonomičnosti
i pravne sigurnosti, načelo zabrane reformacije
in pejus
. Mogućnost podnošenja pravnih lijekova
ograničena je u pogledu ovlaštenika, vremenu u kojem se mogu podnjeti, zatim i u pogledu
razloga zbog kojih se mogu podnjeti, a ponekad je mogućnost njihova podnošenja sasvim
isključena.
Načelo dispozicije i oficijelnosti
Načelo dispozicije
znači da pokretanje parnice, tok postupka iprestanak parnice zavisi od volje i
inicijative stranaka.
Načelo oficijelnosti
znači da sud neće dozvoliti raspolaganje stranakamkoja su u suprotnosti sa
prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima.
Pokretanje parnice, njeno održavanje u toku, razvoj procesnih stadija, prestanak parnice,
raspolaganje predmetom spora i procesnim materijalom može se učiniti zavisnim ili od
inicijative suda ili od inicijative stranaka. Po sustavu oficioznosti inicijativa je u rukama suda, a
po sustavu dispozicije inicijativa zavisi od nahođenja i volje stranaka.
Za naš parnični postupak može se reči da prevladava načelna dominantnost pravila koja su odraz
načela dispozitivnosti, korigiranih mjerama koje se manifestiraju kao odraz načela oficioznosti.
Npr. stranka nije obavezna ni na kakvo držanje u parnici, pa ni na njeno pokretanje. Da li će do
parnice doći ovisi iskulučivo o nahođenju potencijalnog tužitelja. Sud nije ovlašten pokrenuti
parnicu po službenoj dužnosti. Sudu se daju određena oficiozna ovlaštenja, pa mu se priznaje
pravo na poduzimanje određenih aktivnosti bez inicijative, pa čak i protiv volje stranaka, dakle
uz cijenu ograničavanja njihovih dispozitivnih ovlaštenja.
Stranka od čije dispozicije zavisi pokretanje parnice ovlaštena je da utvrdi predmet spora. Sud
odlučuje samo u granicama zahtjeva koji su stavljeni u postupku. Nasuprot ovlaštenju stranke da
pokrene postupak leži dužnost suda da o istaknutim zahtjevima sudi. Sud ne može odbiti da
odlučuje o zahtjevu za koji je nadležan. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtjevima koje su
stavile u tijeku parnice, te se mogu odreći svog zahtjeva, priznati zahtjev protivnika i nagoditi se,
što je sve izraz načela dispozicije.
Postoji, međutim, jedan izutetak, kada su izvjesne procesne radnje stranaka podvrgnute kontroli
suda, koju on vrši po službenoj dužnosti, a koja je primjer načela oficioznosti. ZPP (čl. 3/3)
određuje da su neće uvažiti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti s prisilnim propisima i
pravilima javnog morala. U protivnom sud čini jednu od bitnih provreda procesnog prava.
Načelo pravnog interesa
Pravo na pravnu zaštitu se priznaje samo licu koje ima pravni interes za pružanje pravne zaštite
os dtrane suda.
Pravni interes je procesna pretpostavka, okolnost od čijeg postojanja zavisi dopustivost
pokretanja i raspravljanja u parnici, te donošenje meritorne odluke o osnovanosti tužbenog
zahtjeva.
Kod deklaratorne tužbe u svakom konkretnom slučaju potrebno je dokazati postojanje pravnog
interesa koji će tužilac imati od toga što će baš sud svojim presudom utvrditi postojanje sadržaja
određenog pravnog odnosa, osim kad zakon ovlašćuje određenu stranku da traži određenu
deklaratornu zaštitu. Kod konedemnatorne i konstitutivne tužbe pravni interes se pretpostavlja.
Kod utvrđivanja pravnog interesa dovoljno je da se činjenice kojima se dokazuje postojanje
pravnog interesa učine verovatnim.
O postojanju pravnog interesa sud vodi računa po službenoj dužnosti. Kad uvrdi nedostatak
pravnog interesa sud je dužan odbaciti tužbu, odnosno drugi zahtev.
Načelo ekonomičnosti
Sud dužan nastojati da se postupak provede bez odugovlačenja u skladu sa prethodno određenim
vremenskim okvirom i sa što manje troškova, te onemogućiti svaku zlouptrebu prava koja
strankama pripadaju u postupku.
Ekstremno ostvarivanje tog načela dolazi u sukob sa
zahtvevom za pravilnim utvrđivanje važnih činjenica, te načelom zakonitosti. Za ostvarivanje
načela ekonomičnosti od primarnog su značenja odredbe koje imaju za cilj koncentraciju
postupka (tako da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu) i odredbe o režimu
rokova i ročišta.
Načelo saslušanja stranaka
određuje da će sud svakoj stranci dati mogućnost da se izjasni o zahtevima suprotne stranke
(
audiatur et altera pars
). У својој основи, своди се на правило да свакој странци треба
омогућити да предузима све оне процесне радње које може предузети и друга парнична
странка те право странака да буду саслушане као сведоци . ЗПП предвиђа случајеве када
се одступа од начела саслушања странака те је суд овлашћен да одлучи о захтеву о коме
противној странци није била дата могућност да се изјасни (када се одлучује: о трошковима
поступка, о предлогу за обезбјеђење доказа, у поступку по жалби на решење , те у
поступку издавања платног налога.
Posledica propuštanja primene ovog načela od strane suda jeste apsolutno bitna povreda
odredaba pp, koja dovodi do ukidanja prvostepene presude.Novi ZPP je izričito propisao da sud
ne može svoju odluku da zasnuje na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da
se izjasne, osim ako zakonom nije drugačije propisano.
Pasivnost stranaka:
1. Sistem tzv. Afirmativne ili pozitivne litiskontestacije (pasivna stranka priznaje istinitost
ptoivnikovih činjeničnih navoda)
2. Sistem tzv. Negativne litiskontestacije (suprotno prvom stavu-poricanje protivnikovih
navoda)
3. Sistem neopredeljenog stava –prihvaćen ovaj sistem
Načelo traženja istine
