Начела спољнотрговинског пословања
2016
1
1. Увод
Спољнотрговинска размјена је и у прошлости и сада подстицана тежњом човјека
и свим друштвеним формацијама да побољша своје услове рада, свој начин живота и
животни стандард уопште. Спољнотрговинска робна размјена се одвија у условима
непоштене конкурентске борбе ради обезбјеђења што већег учешћа у укупној суми
вишка вриједности створеног у производњи, која је предмет међународне размјене.
Уопштено говорећи спољна трговина представља посао који се обавља између
домаћег субјекта и иностранства тј.иностраног физичког и правног лица. Тај посао се
обавља на основу закључених уговора о спољнотрговинској размјени која се заснива и
на многобројним начелима која омогућавају да ова размјена буде што боље уређена и
олакшана. Управо о тим начелима ћемо рећи нешто више у овом раду.
Начела спољнотрговинског пословања
2016
3
У
природне разлоге
убрајамо неравномјерност у изворима природног богатства
појединих региона. То су природна богатства земљиног тла као што су: руде, минерали,
угаљ, нафта, минералне и термалне воде и слично. Ни до данас нису довољно
истражена богатства земљине површине испод мора и океана.
Растућа потреба за природним дибрима најчешће приморава човјека да користи
савремена достигнућа у науци и техници, да би недостатак природних сировина
надомјестио у том технолошком развоју.
Друштвено – економски разлози
који условљавају посотојање међународне
размјене су многобројни. У те разлоге убрајамо:
Неравномјерност достигнутог степена развитка земаља у свијету
Експанзија растуће производње
Достигнути спепен техничке савршености савремених средстава
саобраћаја.
Неравномјерност достигнутог степена развитка земаља у свијету је посљедица
различитих географских, историјских и друштвених услова у којима се свака поједина
земља налазила и развијала. Данас у свијету имамо: развијене земље и земље у развоју.
Експанзија растуће производње је један од економских параметара који у знатној
мјери утичу на обим спољнотрговинске размјене. Да би се капитал одржао, мора
непрестано да врши нова улагања у проширење и унапријеђење производно –
технолошког процеса производње. У таквим условима обим производње прераста
оквире потреба домаћег тржишта и тражи нова тржишта у међународној размјени.
Достигнути степен техничке савршености савремених средстава саобраћаја
повољно утиче на проширење обима међународне размјене. Саобраћајно техничка
средства и везе су временски скратила растојања између двије тачке на земљиној кугли,
које су некада мјесецима биле удаљене. То практично значи да су мјеста производње
робе временски много ближа мјестима потрошње, него што је то раније био случај.
Спољнотрговинска размјена су послови међународног промета роба, услуга,
капитала информација, интелектуалне својине, уговорени између правних субјеката са
сједиштем у различитим земљама. Послови спољнотрговинске размјене су увозни и
извозни.
4
4
Панић П.,
Спољнотрговинско пословање у условима глобализације свјетске економије,
Факултет
спољне трговине, Бијељина 2006., стр.15-16.
Начела спољнотрговинског пословања
2016
4
2.1. Карактеристике унутрашње и спољне трговине
Основна разлика између унутрашње и спољне трговине је у територији или
простору на коме се одвијају или испољавају ефекти њихових послова. Унутрашња
трговина се одвија на територији једне државе која се по правилу поклапа са царинском
територијом, док се спољна трговина одвија на територијама више држава. Иако је
уобичајено да се државне границе поклапају са царинским, од овога се одступа у
случајевима постојања царинских зона и других виших облика регионалног економског
повезивања, као што су заједничко тржиште, унутрашње тржиште, монетарне и
економске уније.
5
Спољну трговину карактеришу спољнотрговински или међународни трговачки
послови. Под међународним трговачким послом се подразумијева посао закључен
између уговорних страна којима је признато својство трговца, а чије дејство се
простире у најмање двије државе. Овакве послове карактеришу два елемента:
1) Посебно дејство субјеката који у њему учествују и
2) Домашај правног дејства.
Први елеменат указује да постоји разлика између трговачких и других
нетрговачких послова, који се означавају као грађанско правни. Подјела је извршена с
обзиром на својства субјеката који у њима учествују или према садржини. Трговачке
послове закључују по правилу трговци, а грађанско правне послове закључују
појединци као физичка лица, који немају својство трговца.
Проблем у разграничењу наведених послова је у томе што не постоје
јединствена правила којима су на општи и јединствени начин одређени услови за
стицање својства трговца, већ је то регулисано националним прописима, чија се
рјешења међу собом разликују.
6
Тако су у старијим законима коришћена два
критеријума за квалификовање трговачких послова:
Према
субјективном
критеријуму, карактер посла као трговачког је
одређиван према својству уговорних страна.
Према
објективном
критеријуму полазило се од саме природе посла.
5
Вукадиновић Д.Р.,
Спољнотрговинско пословање,
Удружење за европско право – Центар за право ЕУ,
Крагујевац 2011., стр.9.
6
Јанковец И.,
Привредно право,
Београд 1999., стр.9-11.
