ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД:
НАЧЕЛА УПРАВНОГ ПОСТУПКА
Студент: Ментор :
Цветковић Александра 3/14 Проф. др Булатовић Јована
Образовани профил:
Струковни санитарно-еколошки инжењер
Београд, 2016.
4
свих доказа заједно, те на основу резултата целокупног поступка.
Последње,
начело самосталности у решавању
одређује да се водитељу поступка даје
право да самостално води поступак, утврђује чињенице и околности те да
самостално доноси одлуку у управном поступку у оквиру овлашћења датих
законом, другим прописима и општим актом.
2. НАЧЕЛА УПРАВНОГ ПОСТУПКА
2.1. НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ
Органи
који поступају у управним стварима решавају на основу закона и
других прописа. У управним стварима у којима је орган законом овлашћен да
решава по слободној оцени, решење се мора донети у границама овлашћења
и у складу с циљем у коме је овлашћење дато.
Основно начело
нашег
правног система подразумева: формална законитост ( сагласност са законом у
погледу форме правних аката ) и материјална законитост ( сагласност са
законом у погледу садржине аката ).
Сукцесивни прописи
који се односе на
исту правну ситуацију - проблем тзв. сукоба закона у времену:
прелазнe и завршнe одредбe,
испуњавање услова за признавање неког права,
правилност првостепеног решења оцењује се према пропису који је
важио у време његовог доношења,
примена повољнијег прописа.
Елементи законитог вршења слободне оцене:
правно овлашћење
границе овлашћења
циљ поверавања овлашћења на слободну оцену ( заштита, односно
остварење одређеног јавног интереса )
5
Образложење решења донетог по дискреционој оцени мора да садржи:
пропис на основу којег постоји дискреционо овлашћење,
разлози којима се овлашћено лице руководило приликом одлучивања,
утврђење стања ствари, односно чињеница које могу бити од утицаја
на решавање.
2.2. НАЧЕЛО ЗАШТИТЕ ПРАВА ГРАЂАНА И ЈАВНОГ
ИНТЕРЕСА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ
Заштита права грађана и заштита јавног интереса
јесте начело у
управном поступку које има велико друштвено и практично правно значење.
Органи
који поступају по Закону о општем управном поступку дужни су при
вођењу поступка и решавању омогућити странкама да што лакше заштите и
остваре своја права. При томе орган, наравно, мора водити рачуна да
остварење права странака не буде на штету других особа нити у супротности
са јавним интересом утврђеним законом.
Реализација
поменутог начела
садржаног у Закону о општем управном поступку у практичној примени
значи заправо двоструку обавезу органа у поступку: прво, да странкама
омогући да што лакше заштите и остваре своја права, и друго, да пазе како
остварење тих права не би било на штету права других особа нити у
супротности са јавним интересом утврђеним законом.
Ако се на основу
закона странкама
налажу какве обавезе, према њима ће се примењивати оне
мере предвиђене прописима које су за њих повољније, ако се таквим мерама
постиже сврха закона
.
Прва је обавеза
посебно важна за странке јер је
бројност њихових права и обавеза, као и правних прописа на којима се оне
темеље, велика.
При испуњавању обавеза
које за орган произлазе из
примене овог начела главни циљ органа при вођењу поступка и решавању
требало би бити укомпонирање јавног интереса и интереса странака. Кад
