~ 1 ~
С А Д Р Ж А Ј
УВОД ................................................................................................................ 1
1.
Начела уредног књиговодства ........................................................................ 2
2.
Појам и суштина билансирања ....................................................................... 5
3.
Начела уредног билансирања ......................................................................... 6
3.1.
Начело јасности ......................................................................................... 6
3.2.
Начело истинитости .................................................................................. 7
3.3.
Начело идентитета ................................................................................... 10
3.4.
Начело контунитета ................................................................................. 11
3.5.
Начело опрезности................................................................................... 12
3.5.1. Принцип реализације .................................................................... 13
3.5.2. Принцип импаритета ..................................................................... 14
3.5.3. Принцип најниже вредности ........................................................ 15
3.5.4. Принцип највише вредности ........................................................ 16
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................... 17
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................ 18
~ 2 ~
У В О Д
Рачуноводствена начела представљају оквирна упутства и полазну основу при
конципирању
рачуноводствене
политике
предузећа,
решавању
проблеме
рачуноводствене теорије и праксе. као и дефинисању рачуноводственог садржаја
појединих економских извештаја. Ова правила су усмерена на изграђивање формалне и
материјалне исправности извештаја о финансијском стању, успеху и променама
финансијског положаја. Треба нагласити да рачуноводствена начела нису правне
норме, нису ни одредбе, ни заповести, већ имају карактер правних ставова, зато што
допуњују писане законе у смислу тумачења специфичних законских одредби. Прописи
тзв. трговачког права, у нашим условима о Закон о предузећу и Закон о рачуноводству
и ревизији, по својој природи нису у могућности да покрију сва питања, а поготову да
реше све проблеме везане за финансијске извештаје.
Током свог дугогодишњег развоја, рачуноводствена теорија и пракса усвојила је
одређена правила, односно смернице за обављање рачуноводствених послова. У
стручној литератури је проширено мишљење да су „Начела уредног књиговодства“
захтеви или правила према којима се трговци (пословни људи) управљају код вођења
књига, инвестирања, састављања инвентара и биланса да би са овим рачунским
средствима (инструментима) могли да испуне постављене циљеве.
Испуњење циљева који су додељени књиговодству као систему, као и испуњење
циљева који треба да буду реализовани коришћењем појединих књиговодствених
инструмената, претпоставља поштовање одређених правила. Та правила су позната као
принципи или начела уредног књиговодства. Начела уредног књиговодства су скуп
правила која се односе на инвентарисање, вођење књига и билансирање. Циљ им је да
обезбеде финансијске извештаје који ће задовољити задатке биланса. Начела уредног
књиговодства обухватају:
начела уредног књиговодства у ужем смислу
начела уредног инвентарисања
начела уредног билансирања
~ 4 ~
усмерена на начела потпуности, истинитости, јасности, ажурности, прегледности,
законитости, повезаности, економичности и уредности.
Начело потпуности
захтева свеобухватну књиговодствену евиденцију
рачуноводствених категорија и промена које се на њима дешавају током пословања
предузећа. У складу са овим захтевом, неопходно је да инвентарисањем буду
обухваћени сви делови имовине са којима предузеће располаже на дан биланса и да
сви пословни догађаји који настану у току пословања, а тичу се имовине, капитала и
обавеза, буду прокњижени на одговарајућим рачунима. „Суштина овог захтева је у
томе што се само потпуном књиговодственом евиденцијом, обрадом, припремом и
презентирањем финансијских извештаја, може доћи до реалног финансијског стања и
рентабилитетног положаја предузећа.“
2
Начело истинитости
је у тесној вези са начелом потпуности и тиче се, такође
материјалне уредности књиговодства. Наиме, ако књиговодствена евиденција није
потпуна, онда и информације које књиговодство припрема нису истините. Да би се
обезбедила материјална исправност књиговодства, ово начело захтева да исказивање
вредности у ивентару буде у складу са важећим законским прописима, начелима
уредног билансирања и рачуноводственим политикама предузећа, а истовремено
забрањује исказивање у инвентару непостојећих имовинских добара или права као и
књижење пословних догађаја који нису настали. У складу са овим начелом је и захтев
да настали пословни догађаји буду тачно прокњижени.
Начело ажурности
је један од основних начела уредног књиговодства и његов
важан организациони проблем.
Сматра се једним од најважнијих начела. Према овом
начелу, све настале пословне промене треба прокњижити у најкраћем могућем року
или, ако је то могуће, одмах по њиховом настанку. У савременим условима примене
рачунара у књиговодству углавном је решен проблем благовременог евидентирања
пословних промена, с обзиром на то да је могуће велики број промена регистровати у
књиговодству у моменту њиховог настанка.
Начела јасности и прегледности
су основни критеријуми формалне
уредности књиговодства. Формална уредност књиговодства претпоставља, пре свега,
да се оно „води на начин да се у њему може снаћи не само онај који га води него и
свако стручно лице са стране (ревизор књига, порески саветник, и др.), као и да се у
свако доба може проверити (истпитати).“
3
У вези са могућим нејсноћама које би
онемогућавале лак увид у промене евидентиране у пословним књигама, изграђена су
нека основна правила која улазе у састав начела јасности (и прегледности), а која се
односе нарочито на:
а) рашчлањавање рачуноводствених категорија на уже делове и јасно и адекватно
означавање тако рашчлањених делова (група, подгрупа и рачуна) како би се из самог
назива могао уочити њихов садржај; ово начело може бити нарушено како
недовољним тако и претераним рашчлањавањем;
2
Авдија Тртовац:
Финансијско рачуноводство
, Виша економска чкола, Пећ – Лепосавић, 2007, стр.19
3
Миладин Бован:
Финансијско рачуноводствена анализа
, Економски факултет, Приштина – Косовска
Митровица, 2007, стр.21.
~ 5 ~
б) употребу бруто принципа, који налаже да се пословне промене књиже у
стварним износима и да се рачуноводствене категорије исказују у пуном износу, без
међусобног пребијања односно салдирања активних и пасивних рачуна (рачуна
стања) и рачуна прихода и расхода (рачуна успеха);
в) на забрану коришћења различитих назива за исте рачуноводствене категорије у
узастопним обрачунским периодима и забрану обухватања заједничким називом
предмета који немају ништа, или имају недовољно, заједничког.
Начело повезаности
налаже организовање књиговодства на начин који
омогућава накнадну проверљивост тачности сваког податка који је обухваћен
књиговодственом евиденцијом. У том смислу, захтева се повезивање дневника са
главном књигом преко колоне „позив“ и преко уношења датума када је рачун
састављен, повезивање документа (књиговодствене исправе) са дневником и главном
књигом преко рубрике "опис" у дневнику и на рачунима, повезивање главне књиге са
помоћним књигама као и повезивање почетног биланса текуће године са закључним
блансом претходне године односно са инвентаром уколико се ради о новооснованом
предузећу.
4
Начело економичности
испољава се у захтеву да се одмери однос трошкова
вршења књиговодствене евиденције и користи од информација које књиговодство
припрема. При томе се трошкови утврђују на основу расположиве документације о
материјалним и другим трошковима књиговодства, зарадама и другим примањима
радника ангажованих у књиговодству, и другим издацима у вези са вршењем
књиговодствене функције, а користи се утврђују индиректно, односно процењивањем
штете која би могла настати за предузеће уколико би такве информације изостале.
Начело уредности
захтева да пословне књиге буду шитко исписане, без
остављања празних међупростора за исписивање, без прецртавања и накнадног
дописивања, да књиге буду повезане и на одговарајући начин сортиране, да се одлажу
на чување на одређени рок, да се поштују рокови за достављање књиговодствених
исправа на књижење, да књижења буду потпуна, тачна, правовремена и уредно
преузета и др.
У начем закону о рачуноводству, проблематика (материја) уредности није
детаљно разрађена, али се у делу који уређује пословне књиге и рачуноводствене
исправе могу препознати нека начела уредности књиговодства. Пословне књиге се
дефиничу као једнообразне евиденције и друге евиденције о стању и кретању
имовине, капитала и обавеза, прихода и расхода и резултата пословања правних лица.
Једнообразност евиденције обезбеђује се применом контних оквира које прописује
државни орган надлежан за послове финансија.
Закон о рачуноводству прописује следеће:
1.
Пословне књиге воде се по системну двојног књиговодства, а састоје се од
дневника, главне књиге и помоћних књига. Пословне књиге имају карактер јавних
4
Бован Миладин:
Рачуноводство
, Виша економска школа, Пећ – Лепосавић, 2005, стр. 15
