Rad je nastao tokom rata u BiH (1992–1995) i služio je kao materijal koji pomaže
nastavnicima da rješavaju ratne traume djece. Nije zvani
č
no publikovan.
Prof. dr Nenad Suzi
ć
Filozofski fakultet
Banja Luka
NA
Č
INI I POSTUPCI MOTIVISANJA U
Č
ENIKA
TRAUMATIZOVANIH RATOM
Spes sola homines in miseriis consolari solet.
U nevolji ljude obi
č
no jedino nada teši.
U V O D
Na
po
č
etku
ć
emo, analogno situaciji u kojoj se nalazimo, parafrazirati jednu
misao Mahatma Gandija:
Za gladna
č
oveka na ovoj planeti je nemoralno predstaviti
boga druga
č
ije nego u vidu hrane.
Prevedemo li to na jezik našeg ratnog okruženja i
primenimo na decu svih uzrasta, ta misao
ć
e glasiti:
Našim mladima, traumatizovanim ratom, nemoralno je danas predstaviti boga
druga
č
ije nego u vidu MIRA!
Šta je u osnovi motivacije, u osnovi
č
ovekovih aktivnosti? Možemo li tražiti ili
uzeti za orijentaciju nalaze pedagoga i psihologa o motivaciji u normalnim
uslovima, ili rat toliko ruši sve da nam ni nau
č
na saznanja o motivaciji ne mogu biti
puno od koristi? šta može da uradi nastavnik tako
đ
e traumatizovan ratom; kako da
traumatizovani terapeut (nastavnik) pomogne traumatizovanom pacijentu?
U
osnovi
č
ovekovih aktivnosti su vrednosti, njegovo vrednovanje stvarnosti.
Ovo vrednovanje
ć
emo najbolje razumeti ako imamo u vidu
cilj aktivnosti.
Mek
Dugal (McDougall) smatra da je cilj
č
ovekovog delovanja bitan uslov normalnosti
li
č
nosti, a Viljem DŽejms kaže da se JA može odrediti kao “borac za ciljeve”. Za
Nikolu Rota je “klju
č
no pitanje svake teorije li
č
nosti, pitanje pokreta
č
kih snaga
ljudske aktivnosti: pitanje
motivacije
.”
Motivacija nije jednozna
č
no odre
đ
ena; u osnovi su motivi koji, naj
č
eš
ć
e, imaju
dimenziju privla
č
enja i odbijanja, dobra i zla - kako kaže Erih From (Fromm,
E.):”Naši motivi su rezultat posebnog mešanja sila koje deluju u našem karakteru.
Svaki puta kada donosimo odluku, ona je odre
đ
ena dobrim ili lošim silama, koje su
naizmeni
č
no dominantne” (Fromm, 1977, str. 166).
U starijim teorijama motivacije nalazimo u
č
enje da svaki motiv ima dimenziju
privla
č
enja i odbijanja. Ova tvrdnja se, po novijim teorijema motivacije, ne može
generalizovati, ali ostaje postavka da se u velikom broju motiva prepoznaje upravo
dimenzija privla
č
enja i odbijanja. U
č
enik želi ostvariti visoku ocenu (privla
č
enje),
ali ujedno izbe
ć
i napor u
č
enja (odbijanje). U odlu
č
ivanju
za
i
protiv
u
č
enja kod
2
u
č
enika deluje niz mehanizama, svesno ili podsvesno. Rat deluje u prilog onih
mehanizama koji u
č
enika odvra
ć
aju od u
č
enja.
Razaranjem perspektive i nade rat je duboko zagrizao u sve segmente motivacije
u
č
enika za nastavu i u
č
enje. U ratnim uslovima sve poznate norme, svi na
đ
eni
standardi i pedagoška iskustva se relativizuju i dovode u pitanje. Postavlja se pitanje
šta je najracionalnije i najneophodnije da urade nastavnici, odnosno svi oni koji se
bave podru
č
jem vaspitanja i obrazovanja; posebno u ratnim uslovima.
Da bismo barem delimi
č
no odgovorili na ovo pitanje, u daljem tekstu sledimo
logiku:
1. Dijagnosticirati stanje, odnosno posvetiti se krupnim problemima motivacije
u
č
enika traumatizovanih ratom, i
2. Ukazati na osnovne pravce i na
č
ine delovanja nastavnika na motivaciju u
č
e-
nika.
Ova
dva
podru
č
ja aktivnosti su kompleksna, a naš doprinos smo ovde ograni
č
ili
na dva skromna priloga:
- Dati prikaz nekih rezultata našeg istraživanja koje predstavlja iskustvo iz
vlastitog rada sa u
č
enicima u ratnim uslovima, i
- Izlaganje teorija motivacije te nekih mogu
ć
nosti aplikacije saznanja iz ovih
teorija u radu nastavnika.
Posebno je zna
č
ajan ovaj drugi aspekt problema jer je poznato da su novija
saznanja i otkri
ć
a u oblasti teorije motivacije malo poznata nastavnom osoblju, kao i
to da aplikacija ovih saznanja na podru
č
je nastavne prakse nije sistematizovana.
Istraživanje
“Ratne traume i u
č
enje”
Na samom po
č
etku ratnih dejstava sa podru
č
ja Hrvatske je na podru
č
je opštine
Novi Grad izbegao ve
ć
i broj lica. Oko 200 u
č
enika izbeglica se upisalo u srednju
školu u Novom Gradu, gde je radio autor ovog rada. Me
đ
u u
č
enicima starosede-
ocima, kao i me
đ
u izbeglicama, ose
ć
ala se doza pove
ć
ane odgovornosti i odsustvo
živosti u školi. Nije nam bilo jasno da li to pripisati apatiji, povla
č
enju ili pove
ć
anoj
odgovornosti u
č
enika. Situacija je, u svakom slu
č
aju, delovala groteskno i zabrinja-
vaju
ć
e. Ose
ć
aju
ć
i da se oblak ratne brige i psihoze polako, ali sigurno valja de
č
ijim
dušama, pokušali smo malim operacionalnim istraživanjem doku
č
iti neke odgovore.
Orijentisali smo se na pitanja iz sfere u
č
enja.
Istraživanje je provedeno marta 1992. (prvo ispitivanje) i aprila 1993. (drugo
ispitivanje). Anketirali smo 116 u
č
enika prvi put, i 106 u
č
enika drugi put i to: dva
odelenja gimnazije (52 u
č
enika), jedno odeljenje mašinske struke (25 u
č
enika),
jedno odeljenje matemati
č
ke struke (21 u
č
enik) i jedno odeljenje mašinske tehni
č
ke
struke (18 u
č
enika). Uzrast je bio od prvog do tre
ć
eg razreda. U uzorku je ispitano
30 u
č
enika izbeglica što je odgovaralo proporciji ukupne populacije škole.
4
Nakon provedenog ispitivanja test-retest metodom sunirali smo slede
ć
e
rezultate:
Tabela 1a: Rezultati inicijalnog i finalnog mjerenja posljediva ratnih trauma
Bezvoljnost,
apatija
Besperspek-
tivnost
Smisao poha
đ
a-
nja škole
Perzistencija,
opredijeljenost
Inicijalno ispitivanje - mart 1992. godine
f %
f %
f %
f %
ne znam
2 1,70
11 9,50
22 19,00
5 4,30
ne, nimalo
12 10,30
95 81,90
30 25,90
9 7,80
delimi
č
no
30 25,90
3 2,60
19 16,40
8 6,90
srednje
20 17,20
5 4,30
9 7,80
13 11,20
ve
ć
inom
43 37,10
2 1,70
12 10,30
26 22,40
potpuno
9 7,20
0 0
24 20,60
55 47,40
116 100
116 100
116 100
116 100
Finalno ispitivanje - april 1993. god.
ne znam
0 0
14 13,21
28 26,42
4 3,77
ne, nimalo
0 0
82 77,36
28 26,42
72 67,93
delimi
č
no
42 39,62
6 5,66
0 0
10 9,43
srednje
18 16,98
4 3,77
32 30,19
4 3,77
ve
ć
inom
34 32,08
0 0
10 9,43
8 7,55
potpuno
12 11,32
0 0
8 7,54
8 7,55
106 100
106 100
106 100
106 100
Tabela 1b: Rezultati inicijalnog i finalnog mjerenja posljediva ratnih trauma
Ratni uslovi za
u
č
enje
Ugrožen osje
ć
aj
sigurnosti
Traženje
rješenja
Rat kao fobija,
preokupacija
Inicijalno ispitivanje - mart 1992. godine
f %
f %
f %
f %
ne znam
2 1,72
4 3,45
4 3,45
4 3,45
ne, nimalo
29 25,00
11 9,47
64 55,17
29 25,00
delimi
č
no
18 15,52
29 25,00
13 11,20
33 28,45
srednje
33 28,45
27 23,28
9 7,76
20 17,21
ve
ć
inom
27 23,28
22 18,97
4 3,45
16 13,79
potpuno
7 6,03
23 19,83
22 18,97
14 12,10
116 100
116 100
116 100
116 100
Finalno ispitivanje - april 1993. godine
ne znam
2 1,89
6 5,66
6 5,66
0 0
ne, nimalo
22 20,75
34 32,08
46 43,40
12 11,32
delimi
č
no
26 24,53
32 30,19
4 3,77
42 38,72
srednje
0 0
12 11,32
16 15,09
26 25,43
ve
ć
inom
26 24,53
6 5,66
14 13,21
12 11,32
potpuno
30 28,30
16 15,09
20 18,87
14 13,21
106 100
106 100
106 100
106 100
5
Oko 45% u
č
enika je na po
č
etku rata, 1992. verovalo da
ć
e rat brzo prestati,
1993. godine je taj broj ostao isti, ali bi bilo zanimljivo saznati da li je danas taj broj
Jedna
tre
ć
ina u
č
enika se 1992. izjasnilo da im u
č
enje prekida TV, dramati
č
ne
vesti, pri
č
e uku
ć
ana sa ratnom dramatikom. Taj broj se nakon godinu dana pove
ć
ao
na 53%. Dakle, roditelji imaju sve manje strpljenja, obzira i razumevanja za
detetove potrebe u pogledu uvažavanja radnog mesta, koncentracije pažnje i td.
Dete je na ovaj na
č
in i fizi
č
ki spre
č
eno da u
č
i. Postavlja se pitanje kakve su
posledice na psihološkom planu u odnosu na motivaciju za u
č
enje. Kako
ć
e dete
doživeti školu ako uo
č
ava da roditeljima nije stalo do njegovog u
č
enja i škole?
Pove
ć
ao se broj u
č
enika koji žele napustiti svoje mesto i oti
ć
i iz ratnog
okruženja.
Preko
50%
u
č
enika je preokupirano ratom i u slobodnom vremenu, u društvu.
Na po
č
etku rata je oko 30% u
č
enika uspevalo zaobi
ć
i ratne teme u slobodnom
vremenu. Nakon godinu dana taj broj je opao na 11%. Dakle, sve manji je broj
u
č
enika koji uspevaju izbaciti rat iz svog privatnog života, iz svog slobodnog
vremena.
Ovo su samo neki akcenti koji upozoravaju na alarmantnost stanja i traže
intervenciju pozvanih. Postavlja se pitanje ko su pozvani? Rat je zahvatio sve
u
č
enike i nastavnike. šta da uradi nastavnik pred ovim
č
injenicama: da podeli
pozitivne ocene i radi koliko može, odnosno onoliko koliko u
č
enicima ne
ć
e
“smetati” – koliko ih ne
ć
e optere
ć
ivati? To bi bila loša usluga u
č
enicima, samim
nastavnicima, a srpski narod svrstalo na za
č
elje novog svetskog poretka. Diplome
bez pokri
ć
a, bez znanja - nisu u interesu ni jedne, pa ni srpske nacije.
7
Ono što u
č
enik doživi i prihvati kao vlastitu aktivnost je uvek mnogo inten-
zivnije i perceptualno “dublje”, tako da ima posebno zna
č
enje u pogledu trajnosti
zapam
ć
enog, u pogledu razumevanja nau
č
enog, u motivaciji.
Č
esto je u nastavi
dovoljno promeniti “rakurs” promatranja i pristup obradi sadržaja pa da u
č
enik do
đ
e
u poziciju da sam svojom aktivnoš
ć
u i svojom voljom radi na sadržajima, a da
nastavnik samo usmerava njegove akcije, da mu pomaže u otklanjanju prepreka, da
podrži
njegove
aktivnosti. Ve
ć
i formalni pristup ovde daje dobre rezultate. Od
osobina nastavnika zavisi da li je spreman da napusti svoju vode
ć
u i autoritativnu
poziciju, do
đ
e u “drugi plan” i prepusti u
č
eniku “vode
ć
u” ulogu u nastavi.
U položaju objekta nastave u
č
enik ostaje uskra
ć
en za ose
ć
aj samostalnosti i
doživljaj kompetencije. Na nižem školskom uzrastu u
č
enik je nužno objekt, ali i
subjekt nastave. Ovu ulogu objekta u nastavi u
č
enik delimi
č
no zadržava sve do
kraja školovanja. Da bi u
č
enik postao stvarni subjekt nastave nužno je da
permanentno ostvaruje, na odre
đ
eni na
č
in, i ulogu objekta nastave. U
č
enici nižeg
školskog uzrasta ne mogu biti kompetentni za izbor svih nastavnih sadržaja. Oni su,
pri izboru sadržaja, dakle, nužno objekt nastave. Me
đ
utim, davanjem alternativa,
višestrukim izborom ili pripremom analognih sadržaja, nastavnik može da stvori
privid slobodnog izbora, da u
č
enika dovede u situaciju da ose
ć
a da je subjekt
nastave. Taj ose
ć
aj slobode, samostalnosti i kompetencije je izuzetno važan za
motivaciju u ratnim uslovima.
Pitanje
kako ostvariti motivaciju u nastavi
predstavlja suštinu pedagoških
koncepcija i inovativnih zahvata u nastavi. Od teoretskih okvira zavisi razrada
sistema motivacije u nastavi, ograni
č
enost i domet pojedinih izvedbenih modela na-
stave. Da bismo dobili konkretnije odgovore na neka zna
č
ajna pitanja o motivaciji u
nastavi nužno je da ovde napravimo kratak ilustrativni pregled razli
č
itih teorija
motivacije. Ovde se ne
ć
emo baviti pitanjem kriterija razvrstavanja teorija od kojih
zavisi i broj ovih teorija. Za potrebe ovog rada držali smo se kriterija koji
obezbe
đ
uje najmanji broj teorija, suštinske razlike u teorijama i najbitnije postavke
svake teorije motivacije.
Pregled ovih teorija
ć
e pomo
ć
i da se nastavnici na jednom mestu ilustrativno i
jasno obaveste o raznim teorijama motivacije, njihovim pedagoškim implikacijama,
te da primenom tih saznanja u svome radu pomogne u
č
enicima traumatizovanim
ratom.
