Tradicionalni pristup nastavi kao načinu sticanja znanja, gde je profesor samo medijum za
prenos informacija, ima slabosti i nedostataka, pogotovo zbog nedovoljnog podsticanja
studenata prema aktivnom usvajanju znanja.

Obrazovanje pored učenja ima za cilj da podstiče interes studenata za samostalno učenje i
osposobljavanje za doživotno obrazovanje koje se nameće kao nužni preduslov uspešnog
delovanja u budućem društvu znanja.

Iako je vrlo čest slučaj da studenti bolje vladaju informatičkim veštinama od nastavnika,
svetska iskustva pokazuju da nedostatak informatičkih veština kod nastavnika nije osnovni
problem pri uvođenju učenja na daljinu.

Kao najveći problem najčešće se javlja nedostatak institucionalne vizije i definicije smernica
za upotrebu novih tehnologija u nastavi kao i nedostatak odgovarajuće tehničke i stručne
podrške nastavnicima. Stoga je neophodno da se na svim nivoima upravljanja obrazovnog
sistema (strategijsko, taktičko i operativno) usvoji strateški dokumenti kojim će se odrediti
šta se želi postići uvođenjemin formacionih tehnologija u nastavni proces i razraditi sistem
tehničke i stručne podrške nastavnicima u procesu implementacije učenja na daljinu.

Učenje na daljinu razvilo se sasvim spontano iz potrebe za komunikacijom geografski
udaljenih profesora i studenata. Učenje na daljinu ima svoju logičku, didaktičku i metodičku
artikulaciju, svoju uzročnost i posledice, svoju svrhu, ciljeve, strategije, kao i resurse kojima
realizuje nastavni plan i program. Upotreba novih medija (npr. obrazovnog softvera)
olakšava spoj klasičnog i interaktivnog, odnosno tradicionalnog i modernog učenja.

Obzirom na tempo života i potrebe savremenog čoveka, komunikacija putem elektronskih
medija često predstavlja neophodan, nezaobilazan i nezamenljiv vid komunikacije. O
informaciono komunikacionim tehnologijama se mora dosta naučiti, kako se one ne bi
pretvorile u dodatak tradicionalnom načinu izvođenja nastave, pa je samim tim potrebno da
se kreiraju novi pedagoški modeli i standardi za njihovo sprovođenje. Obrazovanje na daljinu
je uspešno ako postoji dobar odnos načina prezentacije, nastavnog sadržaja,motivacije i
očekivanja polaznika. Svi računarski programi koji mogu služiti u procesu učenja zovu se
zbirno alati za eobrazovanje ili courseware tools.

Pojam courseware je proizašao iz pojmova course (kurs) i software (softver) i doslovno znači
softver dizajniran za edukaciju. Trenutno najpopularniji sistemi za online učenje su LMS -
Learning Management Systems i CMS - Content Management Systems. Oni omogućavaju
kreiranje i postavljanje materijala za edukaciju i testova od strane autora, kao i korišćenje
istih od strane polaznika, podržavaju audio i video elemente i omogućavaju razne načine
komunikacije. Najčešće korišćeni moduli su Moodle, WebCT, BlackBoard i Claroline. Online
edukacija.