Стефан Савић 06/13
[Type text]
Национална економија
1
Увод:
У предходном излагању разматрали смо питања извоза и
метода формирања акумулације. На овом месту бавићемо се
проблемима њеене употребе који су у ствари везани за
инвестициону политику, за обим, структуру и економске ефекте
инвестиција.
Треба правити строгу разлику између акумулације и
инвестиција, те акумулирања и инвестирања.
Стефан Савић 06/13
[Type text]
Национална економија
2
1. Појам и врсте инвестиција
Инвестициона политика, обим и структура инвестиција и
економска ефикасност инвестиција детерминишу материјалне
делове друштвене репредукције.
Инвестиционом политиком се стварају услови за правилан
избор економских приоритета и такву комбинацију производних
фактора која пружа највеће изгледе за повећање производње.
Што се тиче обима и структуре инвестиција, потребно је врло
прецизно нагласити да је питање обима акумулације врло значајно
за привредни развој али да врло често и већи значај има питање
њене рационалне употребе.
Да би разумели нека суштинска питање из области инвестиција,
указаћемо претходно на основну поделу и врсте инвестиција.
Привредне инвестиције служе непосредном увећању производног
потенцијала привреде, а њихов материјални облик представљају
средства рада и предмети рада.
Непривредне инвестиције обухватају инвестициона улагања
намењена подизању објеката друштвеног стандарда или
администрације. Не учествују непосредно у производњи
материјалних добара, али представљају својеврстан услов
производње, те посебно утичу на њен обим, квалитет и ефикасност.
Стефан Савић 06/13
[Type text]
Национална економија
4
2. Временски хоризонт постматрања односа
инвестиција и потрошње
Већ је истакнуто да се друштвени производ као агрегатна
величина дели на инвестиције и потрошњу.
У посматрању односа инвестиција и потрошње у друштвеном
производу важно место заузима питање временског рока у коме
треба те односе оптимизирати.
Очигледно је да на кратак рок увећање стопе инвестиција има
за последицу успоравање раста потрошње, при чему под кратким
роком подразумевамо временске процесе и промене које се
одигравају у инвервалу од 3 до 5 година.
Ако је то увећање нагло онда ће оно изазвати стагнацију или
пад потрошње. У кратком року се, дакле, појављује одређени сукоб
између ових двеју варијабила, јер инвестиције са одложеним
ефектом делују на потрошњу.
Ограничавање хоризонта посматрања на кратак рок осујетило
би сваку одлучнију акцију у правцу мењања постојећих односа у
привреди, те краткорочна анализа не пружа могућност за вршење
оптималног избора.
