Nacionalna istorija države i prava

СРПСКА ПРАВНА ИСТОРИЈА

скрипта по испитним питањима

Проф. Мирјане Стефановски

Драгош Јевтић

Драгољуб Поповић

Списак испитних питања

1део

1. Босна у средњем веку: постанак државе и однос државе и цркве
2. Имовинско, породично и наследно право у средњовековној Босни
3. Владалац у средњовековној Србији
4. Државни сабор у средњовековној Србији
5. Споменици средњовековног српског права
6. Српска црква у средњовековној држави
7. Душанов законик: доношење, преписи и садржина
8. Правни положај властеле у средњовековној Србији
9. Имовинско право у средњовековној Србији
10. Породично и наследно право у средњовековној Србији
11. Кривично право у средњовековној Србији
12. Процесно право у средњовековној Србији
13. Дубровник и дубровачко право

2део

14. Организација власти у држави Првог устанка
15. Уставни акти и закони у Србији 1804 – 1813. године
16. Одредбе о положају Србије у руско – турским уговорима 1812 – 1829.
године и Хатишерифи из 1830. и 1833. године
17. Устав Књажевства Сербије из 1835. године (тзв. Сретењски устав)
18. Устав Књажевства Сербије из 1838. године (тзв. Турски устав)
19. Основне карактеристике Српског грађанског законика
20. Организација власти у Србији у периоду 1858 – 1868. године
21. Устав од 29. јуна 1869. године (тзв. Намеснички устав) и органски закони
22. Берлински конгрес и положај Србије
23. Устав из 1888. године
24. Устав из 1901. године
25. Доношење Устава од 1903. године

3део

26. Постанак и развитак државне организације у Црној Гори
27. Законик Петра I и Данилов законик
28. Општи имовински законик од 1888. године
29. Хрватско – угарска нагодба од 1868. године
30. Крфска декларација
31. Женевска декларација о југословенском уједињењу
32. Прводецембарски акт о уједињењу 1918. године
33. Доношење Видовданског устава
34. Видовдански устав од 1921. године
35. Државни удар од 6. јануара 1929. и организација власти у периоду 1929 –
1931. године
36. Устав Краљевине Југославије од 1931. године
37. Ревизије Устава од 3. IX. 1931. године
38. Рад на изједначењу југословенског права 1918 – 1941. годин

постанак државе и однос државе и цркве

Прво помињање у 10. веку

До 12. века под влашћу угарске круне (влада бан)

12. век под византијском влашћу

13. век кратко самостална, па поново под Мађарима

Бан Степан II Котроманић -> превазиђено раздобље кризе

Твртко I Котроманић, владалац под којим је босанска држава достигла највеће
пространство, 1377. у Милешеви се крунише за краља Срба, Босне, Поморја и Западних
страна (касније краљ Србије, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја)

После његове смрти престо и даље остаје у породици Котроманић, али су смене на њему
биле веома честе.

Владаоце на престо, је уздизала властела, па је самим тим Босна представљала једну
врсту изборне монархије.

1463. Босна под турском власти

Почеци ширења хришћанства у Босни су недовољно познати. У 11. и 12. веку на
босанскоме простору сударали су се утицај Византије и Рима. Папа је преко Угарске
покушао да учврсти свој положај у Босни. Али, за време Кулина бана у босни се јавља
патеринска јерес. Она ће толико ојачати да ће створити сопствену црквену организацију и
постати владајућа државна идеологија. Он је почивао на дуалистичком учењу и
супростављању феудалном поретку. Црква није имала сопствене феудалне поседе.
Феудалци су се уз помоћ цркве супростављали средишњој власти.

Верници босанске цркве су мрсни људи, а свештенство су представљали крстајни који су
живели у хижама. Изнад крстјана су били стројници, који су се делили на ниже-старце и
више-госте. Сви крстјани су били подвргнути строгом посту и водили прави аскетски
живот. Епископ босанске цркве се називао дед.

До 1377 владалац босанске државе носио је титулу Бан, а од 1377 краљ. Веома важну
улогу при избору краља је имала властела.

Владаочеве регалије:

1) Дохоци од рудника олова и сребра
2) Такса за промет сребром - болано
3) Приход од ковања новца
4) Царине
5) Општи порез по глави становника - дукат
6) Лучка такса - трговина
7) Стонски (српски, светодмитарски) доходак
8) Такса за коришћење винограда – могориш



Царине и дукат у рукама властеле.

Уз владаоца у Босни налазио се и орган

Станак

(сбор, сва Босна, сав русаг босански).

Право учешћа у овај орган имали су владар, његова жена, босански великаши али не и
владарев син и крстјани.

Надлежност станка:



Избор и крунисање владара (конститутивни акт)



Даривање и одузимање баштина



Решавање о отуђивању државне територије



Одређивање спољне политике земље

ИМОВИНСКО, ПОРОДИЧНО И НАСЛЕДНО ПРАВО

Титуле владара у средњовековној Србији:

1. велики жупан (Стефан Немања)
2. краљ (1217. Стефан Првовенчани)
3. цар (1346. Стефан Душан)
4. кнез (1371. Лазар Хребељановић)
5. деспот ( 1402. Стефан Лазаревић)

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИ РЕД:

1) Јединство државне власти
2) Примогенитура
3) Владарево слободно распологање



До краја средњовековне државе начело примогенитуре и располагања
престолом су конкурисали једно другом.

Функције владаоца:



Врховни војсковођа



Судија



Законодавац

Владаочеви приходи: