NACIONALNA STUDIJA
O HUMANOM RAZVOJU
Primenjena ekonomska sociologija
Tematski okvir
Nacionalna studija o humanom razvoju,
sprovedena tokom 2009. i 2010. god. meri
dostignuća u oblasti humanog razvoja i
ispituje faktore koji predstavljaju podsticaj,
odnosno prepreku humanog razvoja.
Izveštaj se zasniva na relevantnim
statističkim i istorijskim podacima, podacima
iz Ankete o socijalnoj isključenosti
sporevedene krajem 2009. god. i nalazima iz
fokusiranih grupnih diskusija obaveljene sa
ugroženim kategorijama stanovništva.
Koncept humanog razvoja
Koncept humanog razvoja obuhvata
individualne karakteristike
, kao što je: nivo
obrazovanja, zdravstveno stanje, bogatstvo
ili stavovi; i
kontekstualne aspekte
kao što
su: održivi razvoj, društvene nejednakosti,
nivo bezbednosti u zajednici.
Individualni aspekti obezbđuju merenje
dostignuća, a kontekstualni se koriste za
objašnjenje tog procesa.
Koncept humanog razvoja se procenjuje
poređenjem sa najvišim standardima u
okviru relevantnog okvira.
Koncept socijalne
isključenosti
Koncept socijalne isključenosti se bavi
upravom, građanskim pravima,
institucionalnom dimenzijom isključenosti i
procesima koji se bavi socijalnim
uključivanjem.
Sa razvojem Otvorenog metoda koordinacije
(OMK) stavlja se naglasak na individualnu
dobrobit i jednakost.
U političkom kontekstu ova 2 koncepta su
komplementarna: koncept humanog razvoja
je usmeren na ono što treba postići, a
socijalna uključenost na to kako to postići.
Sumirano
Izveštaj koristi definiciju
humanog razvoja
kao
procesa proširivanja prava ljudi da izaberu ko
žele da budu i šta žele da rade kroz
unapređenje svojih sposobnosti i delovanja.
Socijalno uključivanje
se definiše kao pristup
društvenim resursima, institucijama i procesima
koji omogućavaju obnavljanje i umnožavanje
resursa grupa i pojedinaca na način koji im
omogućava da zadovoljavaju svoje potrebe,
dostignu prihvatljiv životni standard i aktivno
učestvuju u život zajednice.
