1
НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП
Предмет: Управљање земљишним и водним ресурсима у
заштићеним подручјима
Професор:Др.Ратко Ристић Студент: Немања Анђелковић
Београд , 2019
2
Садржај:
1.Увод...........................................................................3
2.Кањони и клисуре ...................................................4
2.1 Клисуре .........................................................4
2.2 Котлине .........................................................5
3.Ђердапска клисура ..................................................6
3.1 Историја Ђердапске клисуре ......................7
4.Флора ........................................................................8
4.1 Ендемичне врсте биљака .............................8
5. Фауна .......................................................................9
5.1 Сисари ...........................................................9
5.2 Птице ............................................................10
5.3 Рибе ..............................................................10
6.Литература ..............................................................11
4
2. КАЊОНИ И КЛИСУРЕ
Оснобна одлика Националног парка Ђердап јесте велика шумовитост која износи преко 64
процента и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне, богатство културно-
историјских споменика од најстаријих епоха па све до данас и геоморфолошких облика.
5.500 хектара површине Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији
и због тога се Национални парк Ђердап сматра и речним националним парком.
Долина Дунава је састављена од 3 клисуре и 3 котлине.
Слика 2. Голубачка клисура
2.1. Клисуре
Голубачка клисура - ова клисура почиње код града по коме је добила име, а то је
град Голубац, а завршава се Љупковском котлином код града Љупкова у Румунији.
Голубачка клисура има корито које је широко око 200 метара, а дубина Дунава овде
достиже 14-45 метара.
Бројни остењаци представљају посебну одлику ове клисуре, они се издижу са речног дна и
избијају изнад водене површине.
На уласку у клисуру налази се стена „Бабакај“, а на њеном изласку се налази стена
„Стењке“.
Госпођин вир – ова клисура повезује Љупковску котлину на западу са
Доњемилановачком котлином на југоистоку.
Ширина котлине износи од 210-380 метара, а одликује је велики број вирова, по којима је
и добила назив. Вртлози праве велика удубљења у кориту-лонце, а један лонац достиже
дубину од 82 метра и због тога представља највећу дубину у Ђердапу. Ову клисуру са
југозападне стране окружује планина Шомрда у Србији, а са североистока планина Мунци
Алмажулуј у Румунији.
Казан клисура је сужење у
долини Ђердапа
на граници
Србије и Румуније
.
