Nacionalni park Kopaonik

Novi Pazar, novembar 2016. godine.

UNIVERZITET U PRIŠTINI SA PRIVREMENIM SEDIŠTEM U KOSOVSKOJ 

MITROVICI

PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

ODSEK GEOGRAFIJA

SEMINARSKI RAD

Tema: Nacionalni park Kopaonik

Mentor: Prof. Dr. Dragomir Kićović                                      Student: Rijad Koca 1147

2

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................3

1. Položaj i proglašenje nacionalnog parka.................................................................................4

2. Zone zaštite prirodnih dobara i životne sredine......................................................................5

3. Biljni svet................................................................................................................................ 6

4. Životinjski svet........................................................................................................................9

5. Културно-историјско наслеђе............................................................................................10

Zaključak...................................................................................................................................16

Literatura...................................................................................................................................17

4

1. Položaj i proglašenje nacionalnog parka

Kopaonik   je   planinski   masiv   u   južnom   delu   centralne   Srbije   koji   pripada   Unutrašnjim 

Dinaridima. Prostire se u pravcu severozapad – jugoistok u dužini od 82 km i širini 40 – 60 

km. Oivičen je rečnim dolinama Ibra na zapadu, Jošanice na severu, gornjih tokova rečnih 

sistema Toplice i Rasine   na severoistoku i istoku i Laba na jugu i jugoistoku. Na jugu se 

spušta prema Kosovskoj kotlini.

Zbog svojih jedinstvenih prirodnih vrednosti, očuvanih visoko planinskih predeonih celina i 

autohtonih   šumskih   ekosistema,   kao   i   kulturnog   nasleđa,   područje   Nacionalnog   parka 

Kopaonik, stavljeno je, kao dobro od opšteg interesa, pod zaštitu države Zakonom o NP 

Kopaonik 1981. godine (”Službeni glasnik RS”, 29/88). Centralna uprava sa administracijom 

– sedište JP„Nacionalni park Kopaonik” je u turističkom kompleksu Suvo Rudište.

NP Kopaonik prostire se u severnom delu planine koji predstavlja planinsku površ koja se još 

naziva i Ravni Kopaonik prosečne visine od 1700 m koji je ujedno i najviši (Pančićev vrh 

2017 m) i najšumovitiji deo planine. U Ravni Kopaonik je kao najvrednija predeona celina 

usečen   basen   Samokovske   reke,   dok   prostor   nacionalnog   parka   zahvata   i   gornje   delove 

planinskih padina prema dolinama Ibra, Jošaničke, Gobeljske i Brzećke reke, kao i prema 

izvorišnim pritokama Toplice. Područje nacionalnog parka se prostire na teritoriji opštine 

Brus 4.219,56 ha (34,85%) u delovima osam katastarskih opština i na teritoriji opštine Raška 

7.886,47   ha   (65,15%)     u   delovima   deset   katastarskih   opština   (Raški   i   Rasinski   okrug   u 

južnom delu centralne Srbije). Ukupna površina nacionalnog parka Kopaonik je 12.106,03 ha.

5

2. Zone zaštite prirodnih dobara i životne sredine

Zbog jedinstvenosti i autentičnosti prirodnih vrednosti ovog područja, važećim Prostornim 

planom NP Kopaonik („Službeni glasnik SRS“ br. 04/89) predviđena je rigorozna zaštita 

prostora. Na području Nacionalnog parka ustanovljene su zone sa tri stepena zaštite (Slika 8.) 

:17  Zone sa režimom I stepena zaštite – obuhvataju lokalitete i pojedinačne objekte prirode, 

zaštićene   vodotoke   i   izvore,   odnosno   sve   vrednosti   koje   su   valorizovane   kao   izuzetni 

predstavnici izvornih ekosistema ili pojedinačni predstavnici bogatog biodiverziteta. U okviru 

Nacionalnog parka Kopaonik, zone sa režimom prvog stepena zaštite obuhvataju površinu od 

698,34   hektara,   uključujući   prirodne   rezervate   :   Barska   reka,   Kozje   stene,   Jankova   bara, 

Samokovska reka, Vučjak, Mrkonje, Gobelja, Metođe, Jelak, Ravnica, Duboka i Suvo rudište, 

kao i određeni broj pojedinačnih objekata prirodnih vrednosti i nepokretnih kultutrnih dobara 

koje se fizički nalaze u zonama sa II i III stepenom zaštite. Svi oblici korišćenja i aktivnosti 

koje   bi   mogle   da   naruše   i   poremete   funkcionisanje   izvornih   ekosistema,   zabranjuju   se   u 

zonama u ovom stepenu zaštite, dok su naučna istraživanja, kao i kontrolisana edukacija i 

prezentacija dozovljeni. U prvom stepenu su izdvoje na 13 rezervata prirode, 26 prirodnih 

spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških,8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u kulturna 

dobra:      Zone   sa   režimom   II   stepena   zaštite   –   obuhvataju   prostor   sa   funkcijom   zaštite 

lokaliteta u I stepenu zaštite, opštu zaštitu staništa retkih i ugroženih biljnih i životinjskih 

vrsta,   zaštitu   predela   posebnih   vrednosti   i   nepokretnih   kulturnih   dobara,   degradiranih 

površina,   kao   i   površina   na   kojima   se   obavlja   deo   istraživačkih,   edukativnih   i   sportsko-

rekreativnih aktivnosti. Zona u ovomstepenu zaštite zauzima 3,610,00 hektara Nacionalnog 

parka, obuhvatajući gornje slivove Barske, Samokovske i Gobeljske reke u opštini Raška i 

zone Brzećke i Duboke reke u opštini Brus. Pojedinačne prirodne vrednosti i nepokretna 

kulturna dobra zauzimaju površinu od 50 hektara u zonama zaštite II i III stepena.  U okviru 

zona sa režimom III stepena zaštite ( 7.501,06 ha) nalaze se sve ostale površine Nacionalnog 

parka van utvrđenih osnovnih površina u I i II stepenu zaštite.

  Zaštitna   zona   oko   Nacionalnog   parka 

(   19.984,85   ha)   podeljena   je   na   dve 

podzone/područja:  -područje neposredne  zaštite