Увод
Подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја,
истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са
природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне
предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних,
духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих
активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја, ставља се под
заштиту као национални парк.
Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се налази, већим
делом заштићен од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област
Међународног удружења за заштиту природ.
Тара је једна од најлепших планина Србије, под густим четинарским и листопадним
шумама протканим пашњацима и ливадама. Све су ређе овакве оазе нетакнуте природе, а
једна од њих је планина Тара у западној Србији.
Планинска горопад, река Дрина, гледана са бројних видиковаца личи на танку, зелену
линију увучену у кањонски масив. Прозрачно бистра, зелена вода, у кањонима
застрашујућа, у долинама питома привлаци лепотом својих обала и богатством воденог
света љубитеље природе и риболова.
Ради очувања ретких биљних и животињских врста и њихових заједница, очувања и
унапређења природне средине и посебних природних вредности, очувања и заштите
културно-историјских споменика, истраживања и коришћења за потребе развоја културе,
образовања, науке и рекреације, 1981 године подручје Таре је проглашено за Национални
парк.
Основне карактеристике националог парка Таре
За Тару се не може рећи да је кров света, јер зато је ипак једна друга, знатно виша планина.
Ушушкана у четинарске шуме, испресецана потоцима, окићена ливадама, дивља и питома,
Тара подсећа на длан, коме је линија живота изузетно дуга. Ту, на том длану, на тој
израженој линији живота сместиле су се разноврсне природне лепоте, планинске речице,
кањони, језера, ретке биљне и животињске врсте, које је бригом људи, њиховим старањем
и надзором, заокружио истоимени национални парк.
Тара се налази у западном делу Србије и припада унутрашњем појасу Динарида. Просечна
надморска висина планине Таре је 1200 м. Највиши врх је Козји рид са 1591 м. Припада
групи подрињских планина и има сложену геолошку прошлост и разнолику петрографску
грађу.
Положај планине Таре представља повољан услов за развој туризма, јер омогућава
разноврстан садржај туристичког боравка, односно посету већем броју туристичких
локалитета. По богатству и разноврсности туристичих вредности, еколошки очувана
природна средина, планински рељеф са умереном надморском висином од 800-1500 м,
погодни терени за зимске спортове, богат и разноврстан биљни и животињски свет,
благотворна клима, Дрина са вештачким језерима Заовине и Перућац, дају овој планини
велику туристичку вредност што је чини конкурентном у односу на Златибор и друге
планине. Убраја у најатрактивније пределе у Србији, а по много чему јединствена је у
Европи и свету.
Тара има повољан положај према комплементарним туристичким вредностима у
непосредној околини: Ужицу, Мокрој Гори, Вишеграду са бројним културно-историјским
споменицима, који привлаче излетничка кретања туриста стационираних на Тари у циљу
задовољења образовно-културних потреба и богатијег садржаја и боравка. Тара има
одличну предиспозицију за одрживи туризам, који представља сваки туризам који доноси
минимални утицај на животну средину и културну баштину, али у исто време доводи до
економског развоја локалне заједнице.
На међународном нивоу подручје Националног парка Тара је кандидовано за резерват
биосфере у оквиру програма UNESCO-a Човек и биосфера (Man and Biosphere-MaB), налази
се на прелиминарној листи Србије за светску културну и природну баштину
UNESCO-a
(World heritage) и представља међународно значајан центар биодиверзитета –
међународно значајно станиште птица (Импортант Бирд Ареа-ИБА), међународно значајно
биљно подручје (Important Bird Area-IBA), и међународно значајно станиште лептира (Prime
Butterfly Area-PBA).
Геолошке карактеристике
У геолошком смислу Тару одликује велика разноликост. Бројне серије формиране су кроз
веома дуг период, од најстаријих у палеозоику, до најмлађих у савременом добу
(алувијуму). Најзаступљеније геолошке формације на овом простору су: средње и горње
тријаски кречњаци,палеозојски шкриљци.
Северни одсек Таре састављен је од средње-тријаских кречњака, док се у подножју јављају
палеозојски шкриљци који су представљени филитима, пешчарима, конгломератима и
мањим партијама кречњака.
Средишњи део површи Таре састављен је претежно од горње-тријаских кречњака и њихова
дебљина се смањује идући према југу. У јужном делу површи Таре, према Креманској
котлини у подлози горње-тријаских кречњака јављају се рожнаци и пешчари, а испод њих
перидотити. На неким секторима јужне падине Таре, пре свега на Ливадици и Орловцу,
преко перидотита леже језерске наслаге.
Рељеф овог простора карактеришу четири основне целине: средишни део површи, северни
одсек, југоисточна падина према Креманској котлини и западни одсек изнад басена
Дервенте.
Средишњи део је највиши простор површи Таре и на њему је развође између слива Дрине
и Западне Мораве. Скоро цела површ се одликује вртачама, јамама и понорима, док су
пећине нарочито заступљене на Булибановцу и испод Тарабића брда.
Југоисточне падине Таре, које представљају северну страну Креманске котлине, одликују се
знатном дисецираношћу речним долинама пре свега Коњске реке, Ужичког потока,
Матијашевића реке и Брезовог потока.
Биљни свет
Захваљујући повољном географском положају, Национални парк Тара насељава велики
број биљних врста до сада их је откривено укупно 1100, што представља једну трећину
флоре Србије. Тара представља уточиште за многе угрожене ендемичне, реликтне и
ендемо-реликтне врсте, међу којима је најпознатија и најзначајнија врста Панчићева
оморика.
Највеће богатство Таре чине 34 шумске биљне заједнице, које заузимају преко осамдесет
одсто површине Националног парка, а од којих преовлађују мешовите шуме јеле, смрче и
букве, док шуме оморике овај предео чине јединственим. Такође, оно што га чини специфи
чним јесте и 25 ендемичних биљних врста, као што су дрвенасти различак, цвакија,
голоцветна млечика, Панчићева бедреница, монашки пуцавац.
