УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЈЕК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
ДОКВАЛИФИКАЦИЈА
Национални стил у музици
(семинарски рад)
У Бањој Луци, децембра 2012. године
1
Садржај
1. Увод
.......................................................................................................3
2. Извори и коријени српске музике
..................................................4
3. Стара српска музика
..........................................................................4
4. Народна умjетност
..............................................................................5
5. Црквена музика
...................................................................................6
5. 1. Хиландар
.................................................................................6
5. 2. Црквена умјетност за вријеме Турака
...............................6
6. Претходници Корнелија Станковића
.............................................7
7. Музика у доба Корнелија Станковића
...........................................7
8. Романтизам у Србији
.........................................................................8
8. 1. Јосиф Маринковић (1851-1931)
...........................................8
8. 2. Стеван Стојановић - Мокрањац (1856-1914)
...................9
9. Композитори београдске школе
.....................................................10
10. Композитори између два рата
.......................................................11
11. Савремени композитори
................................................................12
13. Закључак
...........................................................................................12
Литература
...........................................................................................................
.13
1. Увод
2
О коријенима српске музике сазнајемо преко остатака фолклора и историјских
записа. Коријени српске музике потичу још из периода досељавања Старих Словена на
Балкан. Још од давнина у словенским племенима коришћен је глагол
„пјети“
–
„пјесан“
,
међутим најранији извори музикалности Старих Словена потичу још из Дарданије.
Словени су били свирачи и пјевачи на Атилином двору, а као играчи могли су се пронаћи
на свим просторима од Византије па до Њемачке. У то доба Словени користе лире,
китаре, харфе и аулосе. О религији у доба Словена има мало података. Неки пагански
обреди су се задржали и до данас, као сто су коледарске пјесме, покладне игре, русалке...
Ове игре су настале укрштањем старо-римских и хеленистичких обичаја. Неке игре и
пјесме су донијели из своје прадомовине: додолске, лазаричке, крстоношке. Словенског
поријекла је и нијеми плес – без музике. Било је и радних и породичних пјесама, о којима
има мало података.
3. Стара српска музика
У периоду од IX до XII вијeка у Србији је била развијена свјетовна музика. Пошто
је у војсци Немањића било Нијемаца, Свети Сава нам говори о спилманима – њиховим
народним глумцима, плесачима и свирачима. Скомраси су били на двору и учествовали
на јавним народним свечаностима. Они су као и спилмани у почетку били жестоко
прогањани од стране цркве, јер су сматрани представницима ђавола. Свештенству и
монасима било је забрањено да учествују у, или присуствују, забавама скомраха. Ипак
упркос строгим правилима цркве скомраси су били популарни у народу и имали су
мјеста гдје су изводили своју музику, која су називали
„Игриста“
. Касније скомраси, као
и спилмани постају професионалци и раде на дворовима код српских и босанских
владара. Настају и први оркестри који учествују на приредбама са играњем, пјевањем и
глумом. Учествују трубачи, фрулаши, гајдаши и бубњари. Из овога сазнајемо нешто о
употреби инструмената.
Сем на дворовима музику налазимо и као саставни дио ратних похода и
побједничких свечаности. За ове прилике обично су се користили дувачки инструменти
јер имају најпродорнији звук, а и лаки су за ношење.
О употреби инструмената сазнајемо и преко раскошне српске средњевјековне
ликовне умјетности, а нарочито сазнајемо преко фрески из манастира (Призрен, Лесново,
Дечани, Студеница) и преко минијатурног сликарства. Најзначајнија збирка је
„Минхенски псалтир“ по којој имамо информације о инструментима нашег народа и
плесним тачкама.
4. Народна умjетност
4
